Naučnici nedavno otkrili su da ljudi koji nose dve kopije određenih gena imaju veće šanse da obole od Alchajmera u ranoj fazi, kao što je objavljeno u studiji u časopisu „Nejčer medisin“. Profesor neurologije Dragan Pavlović je govorio o ovom otkriću u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Iako je ova informacija novosti za mnoge, Pavlović objašnjava da već postoji poznavanje tri gena čija mutacija dovodi do Alchajmera – geni za presenilin 1, presenilin 2 i prekursor amiloida beta. Takođe, Apoe gen predstavlja faktor rizika, posebno genotip Apoe 4. On objašnjava da Apoe 4 može povećati rizik ne samo za Alchajmerovu bolest, već i za druge tipove demencije poput Leri bode demencije i Parkinsonove bolesti sa demencijom.
Pavlović dalje objašnjava da Alchajmerova bolest nije jedina forma demencije, već postoji preko 200 bolesti koje mogu dovesti do demencije. On ističe da je Alchajmerova bolest i Lewy body demencija mogu se razviti dve decenije pre nego što se klinički manifestuju, što ukazuje na prekliničke faze neurodegenerativnih bolesti.
U pogledu faktora rizika, Pavlović naglašava da postoje faktori koji se mogu kontrolisati, poput održavanja zdravog krvnog pritiska, pravilne ishrane i umerene fizičke aktivnosti. Međutim, nekontrolisani faktori poput genetike i lekova takođe igraju ulogu. Pavlović upozorava da postoji grupa lekova, poput antiholinergika, koji mogu negativno uticati na mozak i izazvati demenciju.
Govoreći o lekovima za Alchajmerovu bolest, Pavlović pominje dva antitela – Adukanumab i Lekamemab – koja su privremeno registrovana u Americi, ali su povučena zbog neželjenih efekata poput moždanog krvarenja i oticanja mozga. On naglašava da je potrebno pronalaziti efikasnije i sigurnije načine lečenja.
Kada je reč o ishrani, Pavlović preporučuje unos omega-3 masnih kiselina i suplemenata poput citiholina, ekstrakta ginkobilobe i kopemonijeri. On ističe važnost otkrivanja i lečenja nedostataka vitamina poput vitamina B12 i vitamina D, kao i praćenje nivoa homocisteina u krvi.
U zaključku, Pavlović naglašava važnost celovitog pristupa u lečenju Alchajmerove bolesti i demencije, uz kombinaciju genetskog, životnog stila i medicinskih faktora. Kroz kontinuirano praćenje i adaptaciju terapije, mogu se usporiti patološki procesi i poboljšati kvalitet života pacijenata.
