Predsednik nemačke Centralne banke (Deutsche Bundesbank) Joahim Nagel upozorio je danas da bi američke carine mogle da gurnu najveću evropsku ekonomiju u recesiju. Ovaj alarmantni komentar dolazi u trenutku kada vlada u Berlinu razmatra mogućnost revizije svoje fiskalne politike, kako bi se odgovorilo na izazove koje donose nove trgovinske mere.
Nagel je istakao da bi, ukoliko se carine zaista primene, recesija mogla postati stvarnost za nemačku ekonomiju tokom ove godine. „Mogli bismo da očekujemo recesiju za ovu godinu ako tarife zaista budu primenjene“, rekao je Nagel, koji osim što vodi Bundesbanku, takođe je član Upravnog saveta Evropske centralne banke.
Prema njegovim rečima, nove carine bi mogle dodatno pogoršati postojeće simptome stagnacije nemačke ekonomije, koja se već suočava s problemima uzrokovanim pandemijom i energetskom krizom. Ova kriza je posledica zapadnih sankcija Rusiji, koje su uvedene zbog trogodišnjeg sukoba u Ukrajini. Nagel je naglasio da se trenutna situacija dodatno komplikuje različitim ekonomskim faktorima koji utiču na rast i stabilnost nemačkog tržišta.
Evropska unija je nedavno odgovorila na odluku bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, koje su stupile na snagu istog dana. U okviru ovog odgovora, EU je najavila niz kontratarifa koje bi mogle opteretiti američku robu vrednu 26 milijardi evra, počevši od aprila naredne godine. Ove mere imaju za cilj da zaštite evropske proizvođače i da ublaže posledice američkih carina na domaće tržište.
Uprkos ovim kontramerama, Nagel upozorava da je rizik od recesije realan, s obzirom na to da je nemačka ekonomija već pogođena različitim negativnim uticajima. Njegov stav delimično se oslanja na analize ekonomskih stručnjaka koji ukazuju na to da bi povećanje carina moglo smanjiti potražnju za nemačkom robom na stranim tržištima, što bi dodatno otežalo oporavak od ekonomske stagnacije.
Osim toga, Nagel je ukazao na to da bi posledice carinskih mera mogle biti dugoročne, utičući na investicije i povjerenje potrošača. On je takođe istakao da će vlada u Berlinu morati da preispita svoje fiskalne strategije kako bi se prilagodila novonastalim okolnostima i minimizovala potencijalne štete.
U svetlu ovih upozorenja, analitičari ističu važnost međusobne saradnje između evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država. Uloga dijaloga i dogovora između dve strane postaje sve važnija, kako bi se izbegli dalji trgovinski sukobi koji bi mogli imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
U međuvremenu, ekonomisti u Nemačkoj prate situaciju sa zabrinutošću. Mnogi stručnjaci smatraju da bi vlada trebala da razmotri stimulativne mere i podršku domaćim industrijama kako bi se podržao ekonomski rast u ovim teškim vremenima. Dodatno, potrebno je raditi na jačanju energetskih resursa i diversifikaciji snabdevanja kako bi se smanjila zavisnost od uvoza, posebno u svetlu trenutne energetske krize.
U zaključku, Nagelov apel na oprez i hitnu reakciju vlasti odražava širu zabrinutost u vezi s ekonomskom budućnošću Nemačke. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će vlada reagovati na izazove i koje mere će preduzeti kako bi osigurala stabilnost i rast ekonomije u godinama koje dolaze.
