Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, objavio je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije“, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.
On je objavio i dokument američkog Ministarstva finansija u kojem je navedeno da se sankcije Naftnoj industriji Srbije, koje je trebalo da stupe jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili „dok se ne završi odobrena transakcija“ ruskog vlasništva u kompaniji. Američko Ministarstvo finansija navelo je u tom dokumentu da je odluka doneta na osnovu zahteva od 29. januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS i na druge načine pribavljenih podataka.
Uoči stupanja na snagu sankcija SAD prema NIS, Beogradska berza objavila je u sredu da je promenjena vlasnička struktura u toj kompaniji. Ruski Gazprom Neft je preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gasprom, čime je smanjio svoj vlasnički udeo sa 50 na oko 44,85 odsto. Gasprom je povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 odsto. Sličan manevar već je jednom primenjen, kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji.
Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom Neft, s ciljem sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Ova kompanija je početkom februara uputila zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi Sjedinjenih Država za odlaganje sankcija. Zahtev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se rešilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske. Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila.
Ruska kompanija Gasprom Neft je vlasnik oko 56 odsto akcija NIS-a, dok država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak su manjinski akcionari. Gasprom Neft je 2008. godine bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cene“. Ova najnovija odluka o odlaganju sankcija dolazi u trenutku kada je pitanje energetske bezbednosti Srbije postalo još važnije, s obzirom na trenutne globalne tenzije i nesigurnosti na tržištu energenata.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama, posebno sa obzirom na to da se očekuje dalja dinamika u vezi sa ratom u Ukrajini i njegovim uticajem na globalne energetske tokove.
