Istraživanje koje je sprovela Škola javnog zdravlja Univerziteta Braun otkriva značajne razlike u stopama preživljavanja između Amerikanaca i Evropljana, kao i unutar američkog društva na temelju bogatstva. Ova studija je obuhvatila 73.000 ljudi starosti između 50 i 85 godina, sa ciljem da se istraže razlike u očekivanom životnom veku i uticaj bogatstva na preživljavanje.
Analizirajući podatke prikupljene tokom protekle decenije, istraživači su otkrili da Amerikanci imaju lošije stope preživljavanja u poređenju sa njihovim evropskim vršnjacima. Ova razlika se posebno primetila među bogatijim i siromašnijim Amerikancima, gde su bogatiji pojedinci imali znatno duži životni vek u odnosu na siromašnije. U Evropi su ove razlike u preživljavanju bile mnogo manje izražene, što sugeriše da ekonomija i socijalna politika u različitim regionima igraju ključnu ulogu u zdravlju i blagostanju stanovništva.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja jeste da su američki građani, u proseku, umirali češće nego njihovi evropski kolege. Ova situacija može delovati iznenađujuće, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države troše značajna sredstva na zdravstvenu zaštitu. Međutim, istraživači sugerišu da nije samo dostupnost zdravstvene zaštite ta koja utiče na preživljavanje, već i socioekonomski faktori, životni stil, kao i pristup obrazovanju i zdravim životnim navikama.
Pored toga, istraživanje je ukazalo na to da su bogatiji Amerikanci imali bolje zdravstvene ishode zahvaljujući mogućnosti da priušte kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, bolje ishranu i zdravije životne uslove. Dok su siromašniji slojevi društva suočeni sa višim rizikom od hroničnih bolesti, lošijim pristupom zdravstvenoj zaštiti i manje mogućnosti za održavanje zdravog načina života.
U Evropi, razlike u preživljavanju između bogatih i siromašnih nisu toliko izražene. To može biti rezultat jačih socijalnih mreža, dostupnosti zdravstvenih usluga i obrazovanja, kao i različitih politika koje se tiču zdravlja i blagostanja. Mnoge evropske zemlje imaju javne zdravstvene sisteme koji pružaju sveobuhvatnu zaštitu i usluge svim građanima, bez obzira na njihov ekonomski status.
Takođe, istraživanje je ukazalo na to da se u Sjedinjenim Američkim Državama javljaju i druge nepravilnosti u preživljavanju, kao što su razlike među rasnim i etničkim grupama. Na primer, Afroamerikanci i Hispanoamerikanci često imaju kraći životni vek i lošije zdravstvene ishode u poređenju sa belim Amerikancima. Ove razlike su takođe povezane sa socioekonomskim statusom, pristupom zdravstvenim uslugama, kao i sa životnim uslovima.
S obzirom na sve navedeno, istraživači ističu potrebu za reformama u zdravstvenim sistemima, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u drugim zemljama. Cilj bi trebao biti smanjenje razlika u preživljavanju i obezbeđivanje jednakog pristupa zdravstvenim uslugama za sve građane, bez obzira na njihov ekonomski status.
S obzirom na sve veći broj podataka koji ukazuju na ove razlike, važno je da se o ovom pitanju pokrene javna diskusija. Ulaganje u poboljšanje zdravstvenog sistema, obrazovanja i socijalne zaštite može biti ključno za smanjenje razlika u preživljavanju i poboljšanje kvaliteta života svih građana. Zdravstvena politika bi trebala biti usmerena ka stvaranju pravednijeg društva, gde će svi imati jednake šanse za dug i zdrav život.
Na kraju, ovo istraživanje naglašava značaj razumevanja uticaja ekonomskih faktora na zdravlje, kao i potrebu za integrisanim pristupom koji će obuhvatiti sve aspekte društva kako bi se postigao napredak u zdravlju populacije.
