Keli Kuningham iz Ronkonkome, država New York, oduvek je sanjala o majčinstvu. Iako još nema svoje biološko dete, pronašla je jedinstven način izražavanja majčinske ljubavi – dojenjem lutaka.

Nakon što je na svom 27. rođendanu kupila „Reborn“ lutku, Keli je odmah osetila majčinske instinkte. Osećala se kao da brine o pravom detetu, često kupujući odeću i nameštaj za lutku. Njen otac je podržao njen osećaj želje za roditeljstvom, te je Keli prihvatila svoju ljubav prema lutkama bez preispitivanja.

„Reborn“ lutke nisu samo igračke, već imaju terapeutsku ulogu. Koriste se kao sredstvo utehe i povezivanja za ljude koji se suočavaju sa neplodnošću, gubitkom deteta ili demencijom. Keli je tokom godina proširila svoju kolekciju i sada brine o sedam „Reborn“ lutaka.

Ono što je izazvalo kontroverzu je Keli-ino dojenje lutaka. Istraživanje u Reborn zajednici pokazalo je da je dojenje lutaka neprihvaćeno, ali Keli koristi „lažnu“ dohranu za bebe za tu svrhu. Ona se pita zašto je dojenje lutaka tabu tema, dok bi dojenje stvarnog deteta bilo potpuno prihvatljivo.

Keli je već više od deset godina obožavalac kospleja, pa je nedavno odlučila obući svoje lutke u različite kostime. Iako suočena s osudom i čudnim pogledima javnosti, Keli je pronašla samopouzdanje zahvaljujući svojoj popularnosti na društvenim mrežama. Kada je u javnosti, više je ne brine mišljenje drugih.

Keli Kuningham je primer kako ljudi na različite načine ispunjavaju svoje potrebe za ljubavlju i brigom. Njen odnos sa „Reborn“ lutkama možda deluje neobično, ali za nju je to način izražavanja majčinskog instinkta i pronalaženja utehe. Njen primer takođe pokazuje koliko moćna može biti podrška društva i popularnost na društvenim mrežama u prihvatanju i normalizaciji nekonvencionalnih načina izražavanja ljubavi.