Grad Amsterdam je donio odluku da zabrani svojim zaposlenima korišćenje generativne veštačke inteligencije, uključujući popularne alate kao što su ChatGPT, DeepSeek, Gemini i Midjourney. Ova odluka je proizašla iz sve izraženijih briga o tačnosti informacija koje ovi alati pružaju, kao i o rizicima vezanim za curenje podataka, promovisanje govora mržnje i širenje propagande. U internoj poruci zaposlenima, gradska vlast je naglasila da se može koristiti isključivo AI alati koji su u skladu sa zakonima, propisima i politikom Amsterdama.
Ova zabrana predstavlja deo šire strategije gradske administracije koja teži da osigura da tehnologije koje se koriste u javnoj upravi budu pouzdane i bezbedne. „Nastavljamo da pratimo razvoj i redovno procenjujemo da li su AI alati u skladu sa pravilima“, ističe se u komunikaciji koju je prenela gradska televizija AT5. Ova proaktivna politika ukazuje na sve veće svesnost vlasti o potencijalnim opasnostima koje dolaze sa korišćenjem generativne veštačke inteligencije.
Pored zabrane korišćenja određenih AI alata, Amsterdam je pokrenuo eksperiment pod nazivom „Chat Amsterdam“. Cilj ovog projekta je da se istraži da li veštačka inteligencija može biti korišćena na bezbedan i odgovoran način u okviru opštine. Ovaj korak ukazuje na želju gradske vlasti da istraži mogućnosti koje AI može doneti, ali pod strogo kontrolisanim uslovima.
Ovo nije prvi put da je Amsterdam implementirao slične mere. Pre dve godine, gradska vlast je zabranila korišćenje kineske aplikacije TikTok na službenim telefonima svojih zaposlenih, a prošle godine je usledila zabrana korišćenja ruskog Telegrama. Ove odluke su usmerene ka zaštiti podataka i privatnosti zaposlenih i građana, kao i očuvanju integriteta informacija koje se koriste u javnom sektoru.
U svetlu ovih zabrana, postavlja se pitanje kako će se tehnologija veštačke inteligencije razvijati unutar administrativnih okvira i na koji način će se uskladiti sa potrebama i zahtevima savremenog društva. Dok neki pozdravljaju ovakve mere kao odgovornu i neophodnu, drugi se pitaju da li će ovakva ograničenja usporiti inovacije i napredak u korišćenju tehnologije u javnom sektoru.
Veštačka inteligencija je postala sveprisutna u različitim aspektima života, od poslovanja do obrazovanja, a njena primena u javnoj upravi može doneti značajne prednosti, kao što su efikasnost i poboljšanje usluga građanima. Ipak, kako se pokazuje u Amsterdamu, bezbednost i etički aspekti korišćenja ovih tehnologija ostaju prioriteti.
Gradska vlast Amsterdama je jasno stavila do znanja da će nastaviti da prati razvoj tehnologije i prilagođava svoje politike kako bi osigurala da se veštačka inteligencija koristi na način koji je u skladu sa njihovim vrednostima i zakonodavstvom. Ovaj pristup može poslužiti kao model za druge gradove i države koje se suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa primenom veštačke inteligencije.
U zaključku, odluka Amsterdama da zabrani korišćenje određenih AI alata u administraciji naglašava potrebu za pažljivim razmatranjem rizika i koristi koje ove tehnologije donose. Dok gradovi širom sveta istražuju mogućnosti veštačke inteligencije, važno je pronaći ravnotežu između inovacija i zaštite građana, kako bi se osigurala odgovorna i etička upotreba tehnologije u javnom sektoru.
