Grad Amsterdam je nedavno zabranio svojim zaposlenima u administraciji korišćenje generativne veštačke inteligencije (AI) poput ChatGPT, DeepSeek, Gemini i Midjourney. Ova odluka je doneta zbog zabrinutosti da ove tehnologije mogu pružiti netačne informacije, omogućiti curenje podataka, promovisati govor mržnje i širiti propagandu. U internom saopštenju, gradska vlast je naglasila da zaposleni mogu koristiti samo AI alate koji su u skladu sa zakonima, propisima i politikom grada.
Prema izveštaju gradske televizije AT5, vlasti Amsterdama su istakle da će nastaviti da prate razvoj AI tehnologija i redovno procenjivati usklađenost alata koje koriste. Ova zabrana nije prvi put da Amsterdam preduzima slične mere. Pre dve godine, opština je zabranila korišćenje kineske aplikacije TikTok na službenim telefonima, a prošle godine usledila je zabrana ruskog Telegrama.
Grad Amsterdam takođe radi na eksperimentu pod nazivom „Chat Amsterdam“, koji ima za cilj da istraži mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije na bezbedan i odgovoran način unutar lokalne samouprave. Ovaj projekat bi mogao da otkrije načine na koje AI može biti koristan, ali i da obezbedi da se njegova upotreba vrši u skladu sa standardima zaštite podataka i etičkim normama.
Odluka da se zabrani korišćenje određenih AI alata dolazi u trenutku kada se sve više javnih i privatnih organizacija suočava sa izazovima koje donose nove tehnologije. U svetu gde se informacije brzo šire, postoji rastuća zabrinutost oko tačnosti podataka koje generišu AI sistemi. Mnoge vlasti, uključujući one u Amsterdamu, osećaju potrebu da preduzmu mere kako bi zaštitile svoje zaposlene i javnost od potencijalnih rizika.
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i etičke aspekte tehnologije upozoravaju na opasnosti koje dolaze sa upotrebom generativnih AI sistema. Postoji mogućnost da ovi alati generišu dezinformacije ili sadržaj koji može biti štetan. Takođe, postoji zabrinutost oko privatnosti podataka, s obzirom na to da ovi sistemi često zahtevaju velike količine informacija kako bi funkcionisali efikasno.
Odluka Amsterdama je deo šireg trenda u kojem se mnoge vlade i organizacije bore da pronađu ravnotežu između koristi koje donosi veštačka inteligencija i potencijalnih problema koje može izazvati. U ovom kontekstu, transparentnost i odgovornost u korišćenju tehnologije postaju ključni faktori. Vlasti se suočavaju sa izazovima kako da primene nove tehnologije na način koji će biti etičan i bezbedan za sve građane.
Osim zabrane korišćenja određenih aplikacija, Amsterdam je takođe pokrenuo inicijative za obuku svojih zaposlenih o bezbednom korišćenju tehnologije i razumevanju potencijalnih rizika. Ova edukacija je od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da zaposleni budu svesni opasnosti i izazova koje donosi digitalno okruženje.
U zaključku, odluka grada Amsterdama da zabrani korišćenje generativne veštačke inteligencije među svojim zaposlenima odražava širi fenomen u kojem se vlasti širom sveta suočavaju sa izazovima koje donosi brzi razvoj tehnologije. Dok se nastavlja rad na razvoju i implementaciji AI alata, važno je da se obezbede zaštitne mere koje će štititi građane i osigurati da tehnologija bude korišćena na odgovoran način. Grad Amsterdam, kroz svoje mere, postavlja primer kako se može pristupiti ovom kompleksnom pitanju u savremenom društvu.
