Novo istraživanje javnog mnjenja na Grenlandu pokazuje da 85% građana ne želi da njihovo ostrvo postane deo Sjedinjenih Američkih Država. Ova anketa dolazi u svetlu nedavnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom danskom teritorijom. Anketu je sprovela agencija Verian po nalogu danskog lista Berlingske, a rezultati su pokazali da samo 6% ispitanika podržava ideju priključenja SAD-u, dok je 9% neodlučno.
Ova situacija se odigrava u trenutku kada premijerka Danske, Mete Frederiksen, ističe važnost jedinstva Evrope u svetlu promenjenih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom svoje turneje po Berlinu, Parizu i Briselu, ona je naglasila potrebu za koherentnom politikom unutar Evropske unije, ne samo u vezi sa Kraljevstvom Danske, već i na širem nivou.
Tramp je u više navrata, posebno tokom svoje kampanje za reizbor, pokazivao interesovanje za Grenland, koji ima visok stepen autonomije unutar Kraljevine Danske. Njegove izjave su izazvale brojne reakcije, kako unutar Grenlanda tako i širom sveta, posebno kada je jednom prilikom izjavio da „misli da će ga dobiti“, uz tvrdnju da 57.000 građana Grenlanda želi da bude deo Sjedinjenih Država.
U međuvremenu, Tramp nije isključio mogućnost korišćenja vojne sile kako bi ostvario svoje ciljeve, što dodatno komplikuje situaciju. Grenland je deo Kraljevine Danske, koja i dalje kontroliše spoljnu politiku i odbranu ostrva. Danska je nedavno objavila planove za jačanje suvereniteta u Arktiku, uključujući nabavku novih brodova i dronova, kako bi demonstrirala sposobnost odbrane Grenlanda.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da je Grenland, kao teritorija sa bogatim prirodnim resursima, strateški značajan za mnoge zemlje. Njegova pozicija u blizini Severnog pola čini ga ključnim mestom za istraživanje i eksploataciju resursa, kao i za vojne operacije. Grenland takođe igra značajnu ulogu u klimatskim promenama, jer njegovi ledenjaci utiču na nivo mora.
Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da većina građana Grenlanda želi da zadrži svoju autonomiju i suverenitet, što ukazuje na duboko ukorenjene nacionalne i kulturne identitete. S obzirom na istoriju Grenlanda, koja uključuje kolonizaciju i teške odnose sa Danskom, građani su jasno stavili do znanja da ne žele da postanu deo SAD-a, već žele da zadrže kontrolu nad svojim resursima i budućnošću.
Ova situacija takođe ukazuje na širu dinamiku moći između velikih sila i malih teritorija. Dok Sjedinjene Američke Države, pod vođstvom Trampa, nastavljaju da traže načine za proširenje svog uticaja, evropske zemlje, uključujući Dansku, moraju da se prilagode novim geopolitičkim izazovima. Ova situacija može da izazove tenzije i sukobe interesovanja u regionu, što je dodatno naglašeno rastućim globalnim tenzijama.
U zaključku, situacija na Grenlandu odražava šire trendove u međunarodnim odnosima i postavlja pitanja o suverenitetu, identitetu i budućnosti malih teritorija u svetu koji se brzo menja. Dok građani Grenlanda jasno izražavaju svoje stavove, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na odnose između SAD-a, Danske i samog Grenlanda.
