Visoke temperature u januaru i februaru u Srbiji su dovelo voće u fazu pupoljaka, što ga čini veoma osetljivim na mraz. Iako je prognozirano toplije proleće, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu savetuje da se voće zaštiti od niskih temperatura upotrebom antifrost sistema. Ova zaštita je delotvorna do minus sedam stepeni Celzijusa.

Keserović ističe da je bitno kombinovati rano cvetne i kasnocvetne sorte voća kako bi se izbegla izmrzavanja. Također, upozorava da su sušna leta i olujna nevremena budući problemi sa kojima će se poljoprivrednici suočiti. Prema njegovim prognozama, ove godine se očekuje ubiranje oko milion i 350 hiljada tona voća, što je 150 hiljada tona više nego prošle godine.

Keserović naglašava važnost podizanja zasada sa protivgradnim mrežama, jer one štite od grada i visokih temperatura. Također, ističe da neke sorte voća pokazuju otpornost na opadanje plodova, te da je bitno razmišljati o ovim karakteristikama prilikom uzgoja voća.

Najviše se očekuje od šljive, jabuke i kruške, dok su breskve i kajsije najugroženije vrste voća. Keserović napominje da je važno biti spreman na sve izazove koje donosi klimatske promene i da je potrebno prilagoditi se novim uslovima kako bi se sačuvala proizvodnja voća.

Ukupno, ove godine se očekuje rekordna proizvodnja voća u Srbiji, ali poljoprivrednici moraju biti spremni na promenljive vremenske uslove i zaštiti svoje useve od nepredvidivih klimatskih promena.