Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, pred sudom u Londonu, suočava se s ekstradicijom u SAD, gde ga očekuju optužbe za špijunažu. Nakon 13 godina sukoba s vlastima i dugotrajnih pravnih bitaka, izgleda da je ovo Asanžova poslednja pravna bitka. Američko tužilaštvo želi da se Asanžu sudi u Americi ukupno po 18 tačaka u dve optužnice podignute zbog objavljivanja velikog broja poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata na Vikiliksu.
Ruski slikar Andrej Molodkin prikupio je 16 remek-dela za koja procenjuje da vrede više od 45 miliona dolara i stavio ih u sef sa „izuzetno korozivnom“ supstancom. Ukoliko Džulijan Asanž bude izručen Sjedinjenim Državama, Molodkin će uništiti slike. Unutar sefa su kutije sa umetničkim delima i pneumatska pumpa sa dva bureta – jedno sadrži kiselinu u prahu, a drugo katalizator koji bi izazvao hemijsku reakciju dovoljno snažnu da potpuno uništi sadržaj sefa. Projekat nazvan „Mrtvačev prekidač“ podržala je i Asanžova supruga Stela, čiji muž čeka odluku suda na svoju konačnu žalbu protiv izručenja u SAD, gde bi mu sudili za kršenje zakona o špijunaži.
Vrhovni sud u Londonu je zakazao dvodnevnu raspravu o tome da li Asanž može od Apelacionog suda da traži da se spreči njegovo izručenje, međutim ako sud ne dozvoli da žalba ide na apelaciju to znači da bi Asanž mogao da bude izručen SAD. Njegova supruga Stela izjavila je da je to pitanje života i smrti, jer, kako je rekla, Asanžovo zdravstveno stanje se pogoršalo tokom boravka u zatvoru.
Asanž se u SAD tereti za špijunažu po 17 tačaka, plus za krivično delo zloupotrebe informacione tehnologije, a ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora. Asanž i njegove pristalice ukazuju da ga štiti Prvi amandman američkog ustava koji garantuje slobodu izražavanja i tvrde da je on postupao kao novinar koji je otkrivao pogrešne poteze američke vojske. Američke vlasti tvrde da su informacije koje su procurile životno ugrozile njihove agente i ukazuju da za takav zločin nema opravdanja. Brojne pristalice Asanža smatraju herojem borbe protiv establišmenta i novinarom koji je na udaru vlasti zbog razotkrivanja kriminalnih radnji i navodnih ratnih zločina koje su počinili pripadnici američkih službi.
Nakon što je sud u Engleskoj odlučio da Asanž mora biti izručen Švedskoj zbog istrage za silovanje koja je pokrenuta u toj zemlji, on je 2012. godine potražio utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu i dobio je politički azil. Ipak, britanska policija ga je uhapsila 2019. godine kada je vlada Ekvadora okončala njegov status azilanta zbog toga što se 2012. nije pojavio na sudskom ročištu. Iako su optužbe za silovanje u međuvremenu odbačene u Švedskoj, Asanž je ostao u londonskom zatvoru Belmarš dok se odlučuje o njegovoj ekstradiciji Americi. Sudija u Londonu je blokirao njegov transfer u SAD zbog verovatnoće da bi u američkom zatvoru mogao da izvrši samoubistvo.
