U Srbiji se sve više mladih odlučuje za zanimanja softverskih inženjera umesto zanatskih poslova, ali bi se situacija mogla promeniti kada bi saznali koliko novca mogu da zarade kao majstori. Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji trenutno radi malo više od 5.000 automehaničara, a njihova zarada može zvanično premašiti i 200.000 dinara mesečno. Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ (UASS) deli ove informacije i navodi da se majstori sada bolje snalaze u smislu zarade, ističući da ovo proističe iz jednostavnih zakona ponude i potražnje.

„Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole“, ističe Đurišićeva. Ona dodaje da je deo problema i zbog neuređenosti same branše, jer polovina auto-servisa posluje potpuno nelegalno, a situacija se nije mnogo izmenila u poslednjih 20 godina.

Marko Vučetić sa sajta „Start“ potvrđuje da je ponuda poslova za auto-mehaničare na tržištu zaista velika, a da je aktivnost kandidata minimalna. „Mladi se često odlučuju za poslove softverskih inženjera, više nego za zanate. To je problem koji se prelio na tržište rada. Možda se u narednom stanju stvari poprave, jer je činjenica da mladi vole i da čuju zarade, a kad saznaju da može da se zaradi i do 2.000 evra kao auto-mehaničar, to će im zvučati lepo“, kaže Vučetić.

Đurišićeva, ipak, naglašava da se opseg poslova auto-mehaničara promenio i da je potreban širi spektar znanja zbog razvoja automobilske industrije. „To, posao auto-mehaničara ne može da se nove zanatskim. Auto-industrija se menja na dnevnom nivou. Više je elektronike, dijagnostike i servisiranja vozila. Nije više reč samo o auto-mehanici“, navodi Đurišićeva. Ona takođe ističe da se puno ulaže u opremu i specijalne alate, te da puno vremena i truda odlazi na dijagnostiku i popravku automobila.

Vučetić ističe da auto-mehaničari koriste toliko softvera da je posao postao sličan progamerskom i da se digitalna transformacija i automatizacija osete i u ovoj branši. Sagovornica iz UASS-a ističe da je dualno obrazovanje jedini način da se obrazuju budući majstori auto-mehanike, ali da je prepreka zastarelost školskog sistema u Srbiji. „Deca uče na modelima koji su odavno prevaziđeni, to je mnoge oteralo. Pokušavamo, u saradnji sa jednom partnerskom školom iz Niša, da uvedemo profil tehničar mehatronike vozila. To je profil koji postoji u celoj Evropi. I to je profil koji pruža znanja iz oblasti mehanike, ali i elektrike, elektronike, kodiranja i progamiranja“, zaključuje Đurišićeva.