Banjalučka kancelarija Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Bosne i Hercegovine suočila se sa neviđenim potezom kada su zaposleni dobili zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) da napuste svoja radna mesta. Ovaj incident predstavlja prvi konkretan rezultat primene jednog od četiri zakona koji su nedavno stupili na snagu, a koji zabranjuju delovanje pravosudnih institucija BiH na teritoriji RS. Ove informacije su izazvale veliku pažnju medija u Bosni i Hercegovini, a sličan dopis navodno je stigao i na adresu centrale u Istočnom Sarajevu.
Na licu mesta ispred zgrade SIPA-e u Istočnom Sarajevu, reporterka Euronews Ljiljana Skokić primetila je da se situacija odvija kao i obično, bez pojačanih bezbednosnih mera. Parking mesta su bila popunjena, što sugeriše da zaposleni i dalje obavljaju svoje dužnosti. Kontaktirala je direktora SIPA-e, Darka Ćuluma, koji je potvrdio da je za njega bio uobičajen radni dan, te da je primio običan dopis od MUP-a RS.
Danas su, pored ovih događaja, kao odgovor na novonastalu situaciju, podnete i nove apelacije Ustavnom sudu BiH. U ovoj grupi, 11 poslanika uputilo je apelaciju, dok su ranije slične poteze povukli i član Predsedništva BiH Denis Bećirović, kao i predsedavajući i njegov zamenik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.
Ustavni sud BiH je na vanrednoj plenarnoj sednici doneo privremenu meru kojom se suspenduju sporni zakoni koje je usvojila Narodna skupština RS. Ovi zakoni su zabranjivali delovanje SIPA-e, Tužilaštva BiH, Suda BiH i Visokog sudskog i tužilačkog veća (VSTV) na području RS, čime se dodatno produbljuje pravna tenzija između entiteta i državnih institucija.
U intervjuu za Euronews, Predrag Rajić, specijalni savetnik predsednika Vlade Srbije, govorio je o situaciji u Republici Srpskoj. On smatra da Sarajevo kontinuirano vrši pritisak na RS, naglašavajući kako ti pritisci traju već godinama, a poslednjih meseci su se značajno intenzivirali. Rajić ističe da RS ne donosi odluke bez povoda, te da su potezi vlasti u Sarajevu ti koji izazivaju reakcije iz Banjaluke.
Rajić ukazuje na to da postoji jasna razlika između slova i duha Dejtonskog mirovnog sporazuma. On objašnjava kako su prava Republike Srpske, garantovana ovim sporazumom, konstantno narušavana. Ovaj pravni okvir, prema njegovom mišljenju, ne bi trebao biti tumačen politički, već isključivo pravno. Smatra da bi se trebalo fokusirati na očuvanje prava RS, koja su, kako kaže, sistematski umanjivana.
Na pitanje o budućim događajima i očekivanjima od Sarajeva i međunarodne zajednice, Rajić izražava zabrinutost da će pritisci na RS nastaviti. On se nada da će doći do smirivanja tenzija, ali se plaši da će biti suprotno. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica, posebno Zapad i Evropska unija, ne pokazuju dovoljno inicijative da smanje tenzije i vrate sve u normalne tokove.
Rajić takođe ističe da se Republika Srpska i njeno rukovodstvo često optužuju za secesionizam, dok zapravo traže poštovanje Ustava BiH. Smatra da je važno da se razjasne prava RS i da se obezbedi njihovo poštovanje, kako bi se sprečili dalji konflikti i nesuglasice.
Ovi događaji predstavljaju ključni trenutak za političku stabilnost u Bosni i Hercegovini, a reakcije na trenutnu situaciju u RS mogu značajno uticati na buduće odnose između entiteta i državnih institucija. Sa svakim novim razvojem situacije, tenzije rastu, a politička scena BiH postaje sve komplikovanija.
