Dobar kao najbolja gauda, a nije iz Holandije, ili grijer, a da nije sa švajcarskih Alpa, kvalitetan sir se može naći i u Srbiji, tvrde domaći stručnjaci, ali i stranci koji su imali prilike da ih probaju. Ova dva izvanredna sira predstavljena su na Balkan Cheese festivalu u Beogradu, gde su posetioci imali priliku da uživaju u specijalitetima poput „belgrader“ sira, koji proizvodi beogradska firma „De Kaasmaker“ u Čurugu, i „gostiljskog sira“, koji dolazi iz sela Gostilj na Zlatiboru, a pravi ga Poljoprivredno gazdinstvo Mijailović.
Jovanović, osnivač i organizator festivala, ističe da su ovi sirevi toliko dobri da su privukli pažnju i uvoznika iz Njujorka, koji je izjavio da bi mogli da se plasiraju na jedno od najizbirljivijih tržišta na svetu. „Na prošlom festivalu imali smo posetu jednog uvoznika sireva za tržište države i grada Njujorka, i žena je rekla da dva sira odavde odmah mogu da se, po kvalitetu, plasiraju na to tržište“, kaže Jovanović.
Posetili smo štandove ovih proizvođača koji, iako su mali, hrabro se takmiče sa velikim i renomiranim brendovima. Manja Stojilković iz kompanije „De Kaasmaker“ objašnjava da njihov sir nije klasična gauda, iako je pravljen po holandskoj recepturi. „Naš sir je pravljen po recepturi holandske gaude, učili smo od holandskih majstora, ali nije gauda. Ne samo zbog toga što to ime ne može da nosi jer nije pravljen u tom regionu u Holandiji, već i zbog našeg specifičnog mleka sa farme u Čurugu koje mu daje drugačiji, da tako kažemo, balkanski ukus“, dodaje Stojilković.
S druge strane, Mirko Mijailović iz Poljoprivrednog gazdinstva Mijailović naglašava da je njihov gostiljski sir rezultat inspiracije iz Alpa, ali da je teško napraviti direktno poređenje. „Gledali smo kako se prave sirevi na Alpima i dobili neku našu recepturu. Poznavaoce sira koji su probali podseća malo na montazio, grijer, a ovi stariji čak nekoga podsećaju na parmezan, iako svi kažu da je to ipak neki novi ukus“, objašnjava Mijailović.
Oba sira imaju različite puteve do potrošača. „Belgrader“ je dostupan u trgovinskim lancima i delikatesnim radnjama, dok se „gostiljski sir“ može naći samo u odabranim restoranima u Beogradu, bar dok ne postignu plan za proširenje proizvodnje sa 300 kilograma mesečno. „Ili kod nas na Zlatiboru. Proizvodnja je mala i zbog toga nas nema u širokoj prodaji, ali oni koji vole ovakav sir svakako mogu da kontaktiraju s nama i dogovorićemo se“, kaže Mijailović.
Ove dva vrhunska sira možda će uskoro biti dostupna i u regionu. „Radimo na dobijanju izvoznih dozvola, i prvo tržište na kome bismo želeli da se nađemo je Crna Gora, odakle već postoji veliko interesovanje. Kada dobijemo dozvole, njima moramo prvima da pošaljemo naš sir“, zaključuje Manja Stojilković.
Festival je pokazao da srpski sir može konkurisati na svetskom tržištu, a ljubitelji sireva u Srbiji imaju razloga da budu ponosni na domaće proizvode koji se sve više prepoznaju i van granica. Sa kvalitetom koji nude, „belgrader“ i „gostiljski sir“ mogu otvoriti vrata novim tržištima i potrošačima, što bi dodatno poboljšalo imidž srpske gastronomije. U narednom periodu, ljubitelji sireva mogu očekivati nova uzbuđenja i inovacije iz Srbije.
