Evropski parlament će raspravljati o izborima u Srbiji održanim 17. decembra prošle godine, a za to su najzaslužnije evropske socijaldemokrate uz podršku liberala i zelenih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušavao je da izbegne tu raspravu i lobirao kod kolega iz EU. Međutim, crveno-žuto-zelena koalicija u Nemačkoj predvođena socijaldemokratama ostaje odlučna u tome da kritički stave na dnevni red pitanje izbora u Srbiji.

Nakon izbora, međunarodna posmatračka misija Kancelarije OEBS-a za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR) registrovala je neregularnosti i nefer izborne uslove. Vlasti u Srbiji odbacuju optužbe, ali su spremne da sarađuju na pojašnjenju pokrenutih pitanja.

Ova situacija je proširila priču o dubokim podelama u Evropi po stranačkim linijama. Srbija igra određenu ulogu, a suverenistički blok ima razumevanja za srpsku poziciju. Naspram evropske desnice, stoje socijaldemokrate s liberalima i zelenima koji afirmišu teze o evropskim vrednostima.

U ovoj konstelaciji snaga u Evropi, pozicija Amerike dolazi do izražaja, s obzirom na ubedljivu pobedu SNS-a i Vučića na izborima u Srbiji. Amerikanci se sada manje radikalno pristupaju Vučiću i srpskoj politici, iako su inače bliski evropskim strukturama. Oni razumeju realpolitiku i ne rizikuju vlastitu poziciju i instrumente zbog kratkoročnog interesa koji bi doveo u pitanje njihovu mogućnost da deluju.

U igri su i interesi Rusije, a Amerika mora da računa na to kada razmatra svoje ciljeve u ovom regionu. Izbori u Srbiji su potvrdili jaku rusku poziciju u srpskom nacionalnom korpusu, što je ugrađeno u srpsku politiku. Amerikanci su stoga pragmatični, jer se sa izborima potvrdila jaka ruska pozicija u srpskom nacionalnom korpusu, koja je i te kako ugrađena u srpsku politiku. Radikalnim pristupom se to pitanje ne može rešiti, već samo ojačati rusku kartu u ovim prostorima. Posebno imajući u vidu da rasplet u Ukrajini ne ide u pravcu koji bi odgovarao zapadnim interesima.