Komemoracija koja je održana u banjalučkom naselju Drakulići označila je 82. godišnjicu stradanja Srba u Drakuliću, Šargovcu, Motikama i rudniku Rakovac, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da bez Republike Srpske nema slobode za srpski narod na tim prostorima.
Centralni deo komemoracije bio je pomen koji su služili sveštenici Banjalučke eparhije, nakon čega su položeni venci i cveće ispred spomen kosturnice. Dodik, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Danijel Egić i izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH položili su venac u ime institucija Republike Srpske, a konzul Srbije u Banjaluci Dragan Protić takođe je položio venac. Dodik je naglasio da bez sopstvene države, nema ni slobode, navodeći da tih zločina ne bi ni bilo da je pre 80 godina postojala Republika Srpska.
„Zato trajno treba da se borimo za svoju državu i svoju slobodu“, istakao je Dodik, prenela je RTRS. Dodik je rekao da mladi ljudi u Republici Srpskoj moraju znati šta se dogodilo u Jasenovcu, Donjoj Gradini, Drakuliću, Pribilovcima. Nadalje, institucije Srpske pripremaju materijal za film o zločinu u Drakuliću i otvaranje spomen sobe.
Na obeležavanju 82 godina od stradanja Srba u banjalučkom naselju Drakulići, pored Dodika, prisustvovali su i drugi zvaničnici Republike Srpske, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Danijel Egić, srpski predstavnici u institucijama BiH, rukovodstvo grada Banjaluke, predstavnici nevladinih organizacija i udruženja od javnog interesa proistekla iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i NOR-a.
Za 7. februar 1942. godine vezuje se stravičan događaj kada su Ustaše bez ispaljenog metka ubile 2.315 Srba, među kojima je bilo 551 dete. Još jedna činjenica koja svedoči o svireposti zločina je da je pokolj nad Srbima izvršila komšije i sveštenici iz samostana na Petrićevcu.
Samo jedan od strašnih zločina u istoriji Srba koji se odigrao u toku Drugog svetskog rata. Svojim sećanjem i poštovanjem prema stradalima, ovi događaji se čuvaju u istoriji kako bi se mogla preneti svest o značaju mirnog suživota među svim narodima. Verojatno, podizanjem svesti o ovakvim događajima, može se sprečiti slična buduća događanja. Zbog toga se stradanja i zločini nad Srbima u Drakuliću, Šargovcu, Motikama i rudniku Rakovac svake godine označavaju kako bi se počastila njihova životna dela.
