Poslednjih godina drvo paulovnija, poreklom iz Kine, sve više dobija na popularnosti u Srbiji. Njegov brz rast čini ga privlačnim izborom za mnoge poljoprivrednike, a visoka stabla mogu se primetiti u dvorištima, parkovima i ispred kuća širom zemlje. Ovo drvo, koje se često naziva i „carsko drvo“, pokazuje odlične rezultate u različitim delovima Srbije, uključujući Šumadiju i Pomoravlje.
Paulovnija se može pohvaliti svojim impresivnim brzinom rasta. U idealnim uslovima, stabla mogu dostići visinu od 20 metara već nakon pet godina. Osim brze rasta, drvo je poznato i po visokoj energetskoj vrednosti, što ga čini odličnim izvorom ogreva. Njena kalorična vrednost premašuje onu mrkog uglja, a koristi se i za izradu peleta i bioetanola. Drvo je izuzetno čvrsto, nema čvorove, lako se obrađuje i otporno je na vlagu, zbog čega se koristi u izradi stolarije, parketa, nameštaja i muzičkih instrumenata.
Jedan od entuzijasta koji se odlučio za uzgoj paulovnije je Delimir Grkić iz Paraćina. On je na svojoj njivi u Zmiču posadio 150 stabala na površini od šest ari. Nakon tri meseca, stabla su dostigla visinu od tri metra, s debljinom od oko šest centimetara. Grkić je bio skeptičan prilikom sadnje, ali je ubrzo postao oduševljen brzinom rasta i ekonomski isplativim potencijalom ovog drveta.
Paulovnija se u Kini koristi više od 3.000 godina, a u Srbiju je stigla relativno nedavno. Grkić objašnjava da su se pojavili novi hibridi koji su prilagođeni klimatskim uslovima Srbije, što omogućava da stabla prežive veoma niske temperature tokom zime, kao i visoke temperature tokom leta. Ekonomska kriza i emisija na televiziji o ovom drvetu dodatno su ga motivisali da započne sadnju, jer je cena ogrevnog drveta u stalnom porastu, dok se prirodne šume sve više seku.
Grkić planira da na proleće posadi još 1.000 stabala na 40 ari, što će mu omogućiti da obezbedi ogrev za svoju porodicu narednih trideset do četrdeset godina. Smatra da će uspeti da seče stabla svake četvrte godine, čime će dodatno povećati svoju ekonomsku dobit.
Osim što je ekonomično, paulovnija ima i značajan ekološki doprinos. Prema Grkićevoj proceni, jedno stablo proizvodi dovoljno kiseonika za 60 ljudi, a sagorevanjem stvara minimalnu količinu pepela. Ova drvo je takođe značajan proizvođač kiseonika i može da apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, što ga čini pogodnim za sadnju u urbanim sredinama.
Milorad Cvetović iz Kruševca, koji takođe uzgaja paulovniju, potvrdio je da ovaj posao može doneti ozbiljne finansijske dobitke. On smatra da jedan hektar paulovnije može da donese zaradu od 50.000 evra u roku od četiri godine, a kasnije, kada stabla dostignu odgovarajući obim, potencijalna zarada može biti i veća.
Cvetović naglašava da su početna ulaganja mala, dok je povrat investicije značajan. Paulovnija ne samo da donosi finansijsku dobit, već i doprinosi očuvanju životne sredine, zbog čega se preporučuje sadnja u blizini škola, vrtića i u urbanim sredinama sa gustim saobraćajem.
U svetlu ovih informacija, drvo paulovnija se čini kao odličan izbor za sve one koji žele da kombinuju ekonomske koristi sa ekološkim aspektima. Kako se potražnja za ovim drvetom povećava, njegovo uzgajanje može postati značajan izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike u Srbiji.
