Bivši generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen, izneo je danas predlog da Velika Britanija i Francuska treba da preuzmu vođstvo u formiranju koalicije koja bi mogla da uključuje do 100.000 vojnika kao deo dugoročnih mirovnih napora u Ukrajini nakon završetka rata. Ove izjave je dao tokom intervjua za BBC, ističući važnost bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
Rasmusen je naglasio da je potrebno okupiti određeni broj evropskih zemalja koje bi se angažovale u ovoj misiji. On je rekao: „Moramo da stvorimo koaliciju voljnih pod vođstvom Francuske i Velike Britanije da pružimo bezbednosne garancije Ukrajini i rasporedimo trupe na ukrajinskom tlu.“ Ovim rečima, bivši NATO zvaničnik ukazuje na potrebu za međunarodnom podrškom Ukrajini u trenutku kada se rat približava svom kraju.
Prema njegovim rečima, procenjuje se da bi bilo potrebno između 50.000 i 100.000 vojnika za tu operaciju. On je dodao da su slična raspoređivanja trupa u prošlosti trajala decenijama, naglašavajući da bi međunarodna zajednica trebala da bude strpljivija u svojim naporima. Ova izjava može se posmatrati kao poziv na dugoročnu obavezu i stabilnost u regionu, što bi moglo doprineti smanjenju tenzija i izgradnji mira u Ukrajini.
Rasmusen je takođe spomenuo da bi Nemačka, Holandija, Poljska i baltičke države mogle da se pridruže ovoj koaliciji. Ovaj širi okvir saradnje u Evropi ukazuje na to da se mnoge zemlje osećaju odgovornima za situaciju u Ukrajini i da su spremne da pruže podršku. On je istakao da bi Sjedinjene Američke Države mogle da igraju ključnu ulogu u ovom procesu, ali bez slanja svojih trupa na terenu. Umesto toga, SAD bi mogle da obezbede transport i nadzor, što bi dodatno ojačalo bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Ove ideje dolaze u trenutku kada se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati. Sukobi koji su započeli 2014. godine, nakon aneksije Krima od strane Rusije, uticali su na bezbednosnu politiku u Evropi. Raspoređivanje trupa i formiranje koalicija postali su ključno pitanje, posebno u svetlu rastućih tenzija između NATO-a i Rusije. Rasmusenov predlog može se smatrati pokušajem da se izgrade temelji za buduće bezbednosne aranžmane koji bi mogli pomoći u stabilizaciji regiona.
Jedan od ključnih izazova s kojim se suočava međunarodna zajednica je kako obezbediti trajni mir u Ukrajini. U tom kontekstu, uspostavljanje vojnog prisustva kao dela mirovnog procesa može biti značajan korak. Međutim, ovakvi potezi često dolaze s izazovima, uključujući i političke, ekonomske i vojne aspekte. Takođe, važno je razmotriti kako će se ovakva koalicija integrisati u postojeće strukture sigurnosti i kako će se osigurati da se interesi svih uključених strana uzmu u obzir.
Rasmusenov predlog takođe osvetljava širu debatu o ulozi NATO-a i evropskih zemalja u globalnoj bezbednosti. U svetlu nedavnih događaja, kao što su sukobi u Ukrajini i rastuće pretnje od strane Rusije, mnoge evropske zemlje preispituju svoje vojne strategije i spremnost na kolektivnu odbranu. Ova situacija može poslužiti kao katalizator za jačanje evropske odbrane i saradnje među državama članicama.
U zaključku, predlozi Andersa Foga Rasmusena ukazuju na potrebu za proaktivnim pristupom u rešavanju bezbednosnih izazova u Ukrajini. Formiranje koalicije predvođene Velikom Britanijom i Francuskom moglo bi doneti značajne promene u pristupu međunarodne zajednice prema ovoj krizi. Uloga drugih evropskih zemalja, kao i podrška SAD-a, biće ključni faktori u oblikovanju budućnosti Ukrajine i stabilnosti u regionu.
