Britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) suočava se sa ozbiljnim kritikama zbog svoje prakse lečenja devojaka i mladih žena sa anoreksijom. Prema izveštaju britanskog Telegrafa, neki pacijenti su stavljeni u komu i nasilno hranjeni „drakonskim“ tretmanom, što je izazvalo zabrinutost među medicinskim stručnjacima i aktivistima za prava pacijenata.
U poslednje vreme, NHS je beležio porast slučajeva ekstremne pothranjenosti, što je dovelo do primene radikalnijih mera. Lekari su počeli da koriste sedative i stavljaju pacijente na respiratore na intenzivnoj nezi, ponekad i na nekoliko nedelja, kao krajnje rešenje za vraćanje zdravije telesne mase. Ova praksa se koristi u situacijama kada su drugi metodi lečenja nedovoljno efikasni.
Neke bolnice su čak tražile sudske naloge kako bi sproveli ovakve tretmane. Izveštaji sugerišu da je najmanje šest pacijenata stavljeno pod opštu anesteziju na intenzivnoj nezi isključivo ili prvenstveno sa ciljem vraćanja zdrave telesne težine. Ovi postupci su izazvali ozbiljne etičke dileme, jer se mnogi stručnjaci pitaju da li je takav pristup zaista u najboljem interesu pacijenata.
Medicinski stručnjaci i aktivisti su izrazili zaprepašćenje nad ovim otkrićima, naglašavajući da ovakav tretman ide protiv nacionalnih i međunarodnih smernica koje preporučuju psihološku terapiju, lekove i praćenje. Umesto da se pacijenti dovedu u stanje bez svesti, stručnjaci smatraju da je ključno pristupiti lečenju anoreksije kroz holistički pristup koji uključuje emocionalnu i psihološku podršku.
U poslednjih nekoliko godina, svetska zajednica je sve više fokusirana na razumevanje i lečenje poremećaja u ishrani, a posebno anoreksije, koja je ozbiljna mentalna bolest. Psihološka terapija, kao što je kognitivno-bihevioralna terapija, pokazala se kao efikasna u pomaganju pacijentima da prepoznaju i promene negativne obrasce mišljenja i ponašanja koji doprinose njihovom poremećaju u ishrani.
Pored psihološkog tretmana, važno je i edukovati porodice i prijatelje pacijenata o poremećajima u ishrani, kako bi mogli pružiti podršku i razumevanje tokom procesa lečenja. S obzirom na to da je anoreksija često povezana sa niskim samopouzdanjem i negativnim slikama o telu, emocionalna i socijalna podrška je od suštinskog značaja.
NHS se suočava sa izazovima u pružanju adekvatne nege za pacijente sa poremećajima u ishrani, a pritisci na zdravstveni sistem su sve veći. U nekim slučajevima, pacijenti se suočavaju sa dugim čekanjima za prijem i lečenje, što može pogoršati njihovo stanje. Zbog toga je važno da se zdravstvene vlasti fokusiraju na unapređenje usluga i pristupa lečenju anoreksije i drugih poremećaja u ishrani.
Pored toga, društvo kao celina treba da se angažuje u borbi protiv stigmatizacije osoba koje pate od poremećaja u ishrani. Otvoreni dijalozi o mentalnom zdravlju i poremećajima u ishrani mogu pomoći u smanjenju predrasuda i omogućiti obolelima da potraže pomoć bez straha od osude.
U zaključku, praksa NHS-a koja uključuje stavljanje pacijenata u komu i nasilno hranjenje je ozbiljna tema koja zahteva hitnu pažnju. Stručnjaci pozivaju na humaniji pristup lečenju anoreksije, koji bi trebao da uključuje psihološku podršku i holistički pristup, umesto radikalnih mera koje mogu imati dugoročne posledice po zdravlje pacijenata. Samo kroz bolje razumevanje i podršku možemo pomoći onima koji se bore sa ovim teškim poremećajem.
