Koalicionim sporazumom između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokrata (SPD) završeni su pregovori o formiranju nove nemačke vlade, što je usledilo 45 dana nakon održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Ovaj sporazum, koji se prostire na više od 140 stranica, predstavlja temelje za buduću vladu koju predvodi Fridrih Merc, koji je najavio da će biti „sposobna da preduzme akciju“.
Na izborima za Bundestag, održanim 23. februara, koalicija CDU/CSU osvojila je 28,6% glasova. SPD, koji je prethodno predvodio koaliciju, zabeležio je svoj najlošiji rezultat u istoriji sa 16,4% glasova. Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postala je druga najjača stranka sa 20,8% glasova, čime je zauzela poziciju najveće opozicione partije.
Fridrih Merc odmah nakon objavljivanja rezultata nagovestio je saradnju sa Socijaldemokratama, a predstavljanju sporazuma u Berlinu prisustvovali su i lideri drugih stranaka, uključujući Markus Zedera iz CSU i Saskiju Esken i Larsa Klingbajla iz SPD.
U koalicionom sporazumu istaknute su ključne tačke koje se fokusiraju na reforme u oblasti migracione politike, ekonomije i odbrane. Merc je naglasio da sporazum šalje snažan i jasan signal građanima Nemačke i partnerima u Evropskoj uniji. Takođe, najavio je uspostavljanje dobrovoljne vojne službe po uzoru na Švedsku i formiranje Saveta nacionalne bezbednosti i Nacionalnog kriznog saveta.
Među važnim merama, planira se i uvođenje granične kontrole, a strancima će biti potrebno najmanje pet godina da steknu nemačko državljanstvo. Merc je takođe komentarisao carinske politike SAD, istakavši da su potezi predsednika Donalda Trampa izazvali nove turbulencije na finansijskim tržištima.
Postignut je i dogovor o raspodeli ministarstava: SPD će dobiti sedam resora, uključujući Ministarstvo finansija i odbrane, dok će CDU imati šest ministarstava, uključujući i Ministarstvo spoljnih poslova. Bavarska CSU dobiće tri ministarstva, od kojih jedno predstavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Sporazum još mora biti formalno odobren od strane svih triju stranaka, a ukoliko prođe bez poteškoća, Fridrih Merc mogao bi biti izabran za kancelara početkom maja.
Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije smatra da je situacija neobična, ističući da nije uobičajeno da stranka koja je prethodno vodila vladu, a zatim bila kažnjena na izborima, ponovo preuzme vlast. Takođe, ukazuje da su Demohrišćani ispali iz svojih predizbornih obećanja u vezi sa migracijama i zaduženjem.
Na pitanje o potencijalnim promenama u spoljnoj politici Nemačke, s obzirom na to da Demohrišćani preuzimaju resor diplomatije, Dostanić smatra da će se u velikim pitanjima teško doći do promena.
U međuvremenu, prema najnovijoj anketi Ipsosa, AfD je prvi put dobila najveću podršku građana, dok je podrška CDU/CSU pala na 24%. Dostanić napominje da će mnogo zavisiti od politike vladajuće koalicije, dodajući da arogancija moći može ići na ruku Alternativi, koja ne mora mnogo da radi da bi ostvarila rast.
U ovom kontekstu, očekuje se dalji pritisak na AfD, kao i jačanje fronta protiv njih, s obzirom na prethodne pokušaje zabrane stranke koji su propali. Mnoge analize sugerišu da će se situacija i dalje razvijati, a dalji pritisci na AfD mogu uticati na njihovu političku poziciju i strategije.
