Nekoliko dana pre održavanja saveznih izbora u Nemačkoj, Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) zabeležila je pad podrške ispod 30 odsto. Prema najnovijim podacima političkog barometra televizije ZDF, CDU/CSU trenutno ima 28 odsto podrške, što je smanjenje od dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje. U isto vreme, Alternativa za Nemačku (AfD) beleži blagi porast, sada sa 21 odsto podrške, što je povećanje od jednog procentnog poena.
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) ostaje stabilna sa 16 procenata, dok Zeleni takođe ne menjaju svoju podršku i ostaju na 14 odsto. Slobodni demokrati (FDP) beleže skroman rast od 0,5 procenata, dostižući 4,5 odsto. Levica, s druge strane, može očekivati osam odsto podrške, što je povećanje od jednog procentnog poena, dok levičarski savez Sara Vagenkneht (BSW) ostaje na 4,5 procenata. Ostale stranke zajedno dobijaju četiri odsto, ali nijedna od njih ne dostiže potrebnih tri procenta podrške.
Ovaj rezultat predstavlja značajan izazov za vladu koju čine CDU/CSU i SPD, jer bi takva koalicija bila vrlo „tanka“ i nesigurna, naročito zbog raspona statističkih grešaka. U ovom kontekstu, posebno je neizvesno da li će FDP i BSW uspeti da pređu cenzus, što dodatno komplikuje situaciju. Osim toga, oko 27 odsto ispitanika trenutno nije sigurno da li žele da glasa, a ako odluče, nisu sigurni ni za koga će glasati.
Na poslednjim saveznim izborima 2021. godine, SPD je osvojila 25,7 odsto, dok je CDU/CSU dobila 24,2 odsto. Zeleni su zabeležili 14,7 procenata, a FDP 11,4. AfD je imao 10,4 odsto, dok je Levica dobila 4,9 procenata, a ostale stranke zajedno 8,7 procenata.
Kada je reč o mogućim kandidatima za kancelara, Fridrih Merc iz CDU i dalje vodi sa 32 odsto podrške javnosti, iako je to pad od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu nedelju. Ova situacija ukazuje na to da bi predstojeći izbori mogli doneti značajne promene u nemačkoj političkoj sceni, s obzirom na trenutne trendove i raspoloženje birača.
Anketu je sprovela Manhajmska istraživačka grupa Elekšens, koristeći telefonske i onlajn metode, u periodu od 19. do 20. februara 2025. godine, sa uzorkom od 1.349 nasumično odabranih birača. Marginu greške istraživanja čini tri procentna poena.
U svetlu ovih rezultata, politička scena u Nemačkoj postaje sve dinamičnija i neizvesnija. Pitanje ko će formirati novu vladu nakon izbora ostaje otvoreno, s obzirom na to da su tradicionalne stranke suočene s rastućim izazovima od strane populističkih i levičarskih opcija. Nemačka javnost, koja je još uvek podeljena i nesigurna, može doneti presudne odluke koje će oblikovati budućnost zemlje.
S obzirom na to da je 27 odsto birača još uvek neodlučno, stranke će morati da se fokusiraju na strategije koje će privući ovu grupu. Predstojeći izbori mogu doneti značajne promene, ne samo u smislu raspodele moći, već i u načinu na koji se politički diskurs vodi u Nemačkoj. U tom smislu, važno je pratiti dalji razvoj situacije i reakcije stranaka na trenutne tendencije među biračima.
