Ljubitelji kafe širom sveta, uključujući i Srbiju, suočavaju se s novim povećanjem cena ovog omiljenog napitka. Od aprila, a posebno u maju, potrošači će morati da izdvoje više novca za kesicu kafe, što je rezultat rasta cena zrna kafe na globalnom nivou. Suša u zemljama proizvođačima, povećana potražnja i problemi u transportu doprinose ovom poskupljenju, koje je, prema podacima, u poslednjih godinu dana poraslo više od 100 odsto.
U Srbiji, poslednje poskupljenje kafe dogodilo se u julu prošle godine, kada su cene povećane za 10 do 20 procenata. Ranija poskupljenja zabeležena su u decembru 2022. i avgustu 2022. godine, kada su cene skočile za 11 do 15, odnosno 15 do 20 procenata. Trenutno, dominantna kompanija na tržištu „turske“ kafe u maloprodaji je Atlantik, koji je nedavno preuzeo konkurenta.
Prema ekonomisti Veljku M. Mijuškoviću, trenutni rast cena kafe je rezultat kombinacije globalnih faktora. Klimatske promene, povećana potražnja, problemi u snabdevanju i špekulacije na berzi dodatno komplikuju situaciju. On naglašava da se srpski proizvođači bore s poskupljenjima koristeći različite strategije, ali da će dodatna prilagođavanja cena na domaćem tržištu biti neizbežna.
U nekim evropskim zemljama, poput Holandije, došlo je do nestašice kafe u supermarketima, a proizvodi se vraćaju na rafove tek nakon povećanja cena. Domaći distributeri nastoje da zaštite potrošače od naglih skokova cena, ali je prilagođavanje tržišnim uslovima neizbežno. Potrošnja kafe globalno raste, posebno na azijskom tržištu, gde sve više zemalja usvaja kulturu ispijanja kafe. Ovaj rast potražnje dodatno pojačava pritisak na cene, s obzirom na to da trenutna proizvodnja ne može da prati ovakav tempo rasta.
Klimatske promene utiču na ključne regione za uzgoj kafe, kao što su Južna i Centralna Amerika, jugoistočna Azija i istočna Afrika. Prosečne temperature rastu, a obrasci padavina se menjaju, što dovodi do produženih suša i čestih poplava. Brazil se suočava s najtežom sušom u poslednjih pola veka, dok je Vijetnam prošle godine doživeo sušu praćenu poplavama. Ove dve zemlje zajedno obezbeđuju 56 odsto globalnih zaliha kafe.
Osim problema s proizvodnjom, kafa se suočava i s logističkim preprekama, poput napada na trgovačke puteve, što povećava troškove transporta. Na godišnjoj konvenciji Nacionalne asocijacije za kafu u Hjustonu, stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog rasta cena arabike na američkom tržištu, koje je poraslo za 70 procenata tokom prošle godine, s dodatnim skokom od 20 procenata ove godine.
U ovom trenutku, tržište kafe ostaje nepredvidivo. Stabilizacija se može očekivati tek kada se proizvodnja u ključnim zemljama oporavi i kada se reše logistički problemi uzrokovani sukobima. Stručnjaci naglašavaju da će dugoročna stabilnost tržišta kafe ostati neizvesna zbog sve većeg uticaja klimatskih promena i rasta potražnje.
Mijušković zaključuje da će konačna cena koju plaćaju potrošači i dalje zavisiti od globalnih trendova, a da je trenutni pritisak na cene tek sada počeo da se oseća nakon više od godinu dana. Potrošači u Srbiji, kao i u svetu, moraju biti spremni na moguće nove promene cena kafe u narednom periodu.
