U 2023. godini, cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji dostigle su rekordne visine, a podaci koje je objavio Evrostat otkrivaju značajne razlike među zemljama članicama. Prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru.
Malta se ističe kao zemlja sa najvišim cenama, gde se hektar obradivog zemljišta prodavao po neverovatnih 283.039 evra, što je 2400% iznad proseka EU. Ova cifra jasno ukazuje na izuzetnu vrednost zemljišta na Malti, koja se objašnjava ograničenim prostorom i visokom potražnjom.
Na drugom mestu po visini cena je Holandija, gde je prosečna cena hektara dostigla 91.154 evra, što predstavlja 773% od proseka. Luksemburg se nalazi na trećem mestu sa prosečnom cenom od 42.540 evra po hektaru, što je 361% od prosečne cene u EU. Ove cene ukazuju na to koliko je poljoprivredno zemljište vredno u ovim zemljama, što može biti rezultat razvijenog agrarnog sektora, kao i urbanizacije.
Nasuprot tome, Hrvatska beleži najniže prosečne cene obradivog zemljišta, koje iznose 4.491 evro po hektaru, što je 38% od proseka. U Letoniji se cena kreće na 4.591 evro po hektaru (39%), dok je u Slovačkoj prosečna cena 5.189 evra (44%). Ove vrednosti sugeriraju da su tržišta u ovim zemljama još uvek u razvoju i da postoji potencijal za rast u budućnosti.
Kada je reč o zakupu obradivog zemljišta, Holandija takođe prednjači sa najvišim troškovima, gde je cena zakupa dostigla 914 evra po hektaru, što je 528% od proseka EU. S druge strane, najniža cena zakupa registrovana je u Slovačkoj, gde iznosi samo 67 evra po hektaru.
U Srbiji su cene obradivog zemljišta takođe pokazale značajne razlike. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena oranice u zemlji iznosila je 7.000 evra u 2023. godini. Ipak, razlike u vrednosti poljoprivrednog zemljišta su izuzetno velike. U Južnobačkom okrugu prosečna cena dostiže 17.400 evra, dok u Sremskom okrugu iznosi 13.900 evra. U Zapadnobačkom okrugu prosečna cena je 12.250 evra, dok u Južnobanatskom i Severnobanatskom okrugu iznosi 10.000 evra. Najjeftinije obradivo zemljište u Vojvodini registrovano je u Srednjobanatskom okrugu, gde prosečna cena iznosi 9.700 evra.
Ove informacije ukazuju na kompleksnost tržišta obradivog zemljišta u Evropi, kao i na faktore koji utiču na cene, uključujući ekonomsku situaciju, potražnju za hranom, kao i razvoj poljoprivredne infrastrukture. U zemljama poput Malte i Holandije, gde su cene obradivog zemljišta visoke, poljoprivreda se često smatra ključnim sektorom ekonomije, dok se u zemljama sa nižim cenama, poput Hrvatske i Slovačke, može primetiti veća potreba za razvojem agrarnog sektora.
U svetlu ovih podataka, jasno je da se tržište obradivog zemljišta u Evropskoj uniji suočava sa izazovima i prilikama, a kako se globalne ekonomske i klimatske promene nastavljaju razvijati, takve informacije će biti od suštinske važnosti za poljoprivrednike, investitore i donosioca odluka. Pratite dalje razvoj situacije na tržištu poljoprivrednog zemljišta, kako u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji, jer će se trendovi sigurno nastaviti menjati.
