Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, koja se obavlja na farmama, zabeležila je rast od 2,2 odsto u četvrtom kvartalu 2024. godine, u poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, saopštio je danas Evrostat. Ova informacija ukazuje na oporavak poljoprivrednog sektora nakon prethodnog perioda stagnacije, a kancelarija EU zadužena za statistiku naglašava da je ovo prvo povećanje od drugog kvartala 2023. godine.
Iako je došlo do rasta cena poljoprivredne proizvodnje, prosečna cena dobara i usluga koje se koriste u poljoprivredi, kao što su energenti, đubriva i stočna hrana, smanjena je za 2,7 odsto u istom periodu. Ova kontradikcija između rasta proizvodnje i opadanja cena inputa može ukazivati na promene u tržišnim uslovima i potrebama poljoprivrednika.
Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje povećana je u većini zemalja Evropske unije, a najznačajnije stope rasta zabeležene su u Irskoj (18,4 odsto), Mađarskoj (14,9 odsto) i Rumuniji (11 odsto). Ove zemlje su pokazale izuzetne rezultate, što može biti posledica povoljnih klimatskih uslova i povećane potražnje za poljoprivrednim proizvodima.
S druge strane, pad cena zabeležen je u Portugalu (8,1 odsto), Španiji (5,9 odsto), Grčkoj (2,8 odsto) i Finskoj (2,4 odsto). Ove zemlje se suočavaju sa izazovima koji utiču na njihovu poljoprivrednu proizvodnju, što može uključivati sušu, povišene troškove ili smanjenje potražnje na tržištu.
Kada je reč o prosečnoj ceni inputa koji se ne odnose na investicije, došlo je do opadanja u većini zemalja EU, pri čemu su najznačajniji padovi zabeleženi na Kipru (8,0 odsto) i u Španiji (7,1 odsto). Ovi trendovi mogu uticati na profitabilnost poljoprivrednika, jer smanjenje troškova inputa može biti od pomoći, ali istovremeno i smanjenje cena proizvoda može dovesti do smanjenja prihoda.
Ipak, postoje i izuzeci, kao što su Rumunija sa rastom cena inputa od 2,6 odsto, Mađarska (1,7 odsto) i Holandija (1,4 odsto). Ovi podaci sugerišu da neke zemlje uspevaju da održe stabilnost troškova, što može biti ključno za njihovu poljoprivrednu konkurentnost na tržištu.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se evropski poljoprivrednici suočavaju sa nizom izazova, uključujući klimatske promene, promene u potražnji i rastuće troškove proizvodnje. Ovakve promene u cenama i proizvodnji mogu imati dugoročne posledice na poljoprivredni sektor, a vlade i institucije EU će morati da preduzmu odgovarajuće mere kako bi podržale održivost poljoprivrede.
Iako je rast cena poljoprivredne proizvodnje ohrabrujući signal, smanjenje cena inputa može ukazivati na tržišne prilike koje treba iskoristiti. Poljoprivrednici će morati da pronađu ravnotežu između troškova i cena proizvoda kako bi ostali konkurentni i održivi u budućnosti.
Na kraju, potrebno je pratiti dalji razvoj situacije na tržištu poljoprivrednih proizvoda i cena inputa kako bi se bolje razumele dinamike koje utiču na sektor. Ove informacije će biti od suštinskog značaja za donošenje odluka i strategija koje će poljoprivrednici primeniti u narednim godinama.
