Prema istraživanju koje je sprovedeno u 21 zemlji članici Evropske unije, Evrostat je nedavno objavio podatke o vrednosti oranica u Uniji. Prema tim podacima, najskuplje poljoprivredno zemljište u EU nalazi se na Malti, gde je cena dostigla 233.230 evra po hektaru. Izuzimajući ovaj ostrvski ekstrem, visoke cene oranica zabeležene su u zemljama kao što su Holandija, Luksemburg i Irska.
Slovenija se našla na petom mestu liste sa prosečnom cenom od 23.282 evra po hektaru, pri čemu zapad zemlje ima znatno skuplje oranice od istoka. S druge strane, Hrvatska se našla na dnu lestvice sa prosečnom cenom od 3.700 evra po hektaru, pri čemu je cena oranica u jadranskom delu nešto viša, iznoseći 5.202 evra po hektaru.
Prosečna cena iznajmljivanja hektara oranice u EU iznosila je 233 evra u 2022. godini. U poređenju sa tim, prosečna cena hektara u Srbiji iznosi oko 7.500 evra, ali postoje značajne regionalne razlike. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda iz 2023, cena hektara u Južnobačkom okrugu iznosi 14.250 evra, dok je u Beogradskom regionu cena 7.650 evra po hektaru. Uz to, cena oranica u Šumadiji iznosi 5.900 evra, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji cena 3.900 evra po hektaru.
Osim ovih informacija, Evrostat je objavio i da je prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta u EU iznosila 233 evra po hektaru u 2022. godini. Ovo istraživanje jasno pokazuje regionalne razlike u cenama oranica kako u zemljama članicama EU, tako i u Srbiji.
Ovo istraživanje dalo je uvid u značajne razlike u cenama poljoprivrednog zemljišta kako u Evropskoj uniji, tako i u Srbiji. Dok su cene oranica veoma visoke u zemljama kao što su Malta, Holandija i Luksemburg, u Srbiji postoje značajne regionalne razlike, pri čemu je cena hektara najviša u Južnobačkom okrugu. Ove informacije su od značaja za poljoprivrednike, investitore, ali i političare koji se bave poljoprivrednom politikom. S obzirom na ove podatke, nije iznenađujuće da je cena oranica u EU viša od prosečne cene u Srbiji. Ovakve informacije mogu pomoći u donošenju odluka i planiranju daljeg razvoja poljoprivrede.
