Energetska kriza koja je zahvatila Evropu izazvala je značajne razlike u cenama električne energije i gasa za domaćinstva širom kontinentala. Cene su doživele drastične promene nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ali su se nakon godinu dana stabilizovale. Tokom 2024. godine, godišnja inflacija cena energije bila je uglavnom blago negativna, dok su u 2023. godini troškovi za električnu energiju, gas i druga goriva dostigli 5,5% ukupne potrošnje domaćinstava u EU.
Indeks cena energije za domaćinstva (HEPI) pruža najnovije podatke o cenama električne energije i gasa u 33 evropske prestonice. Na početku 2025. godine, cene električne energije kretale su se od 9,1 evrocenta po kilovatu (¢/kWh) u Budimpešti do 40,4¢ u Berlinu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,5¢. Pored Berlina, najskuplji gradovi za električnu energiju bili su Brisel (38,5¢), Kopenhagen (37,5¢), London (36,8¢) i Bern (36,4¢). Nasuprot tome, najjeftinija električna energija zabeležena je u Budimpešti, a zatim u Kijevu (9,8¢), Beogradu (10,5¢) i Podgorici (11,1¢).
U Centralnoj i Istočnoj Evropi cene su uglavnom bile niže od proseka EU, osim u Pragu, gde su dostigle 35,3¢, što je iznad proseka. Razlike u nominalnim cenama električne energije stručnjaci objašnjavaju specifičnostima tržišta, kao što su energetski miks proizvodnje, strategije nabavke i formiranja cena, subvencije i tarifni modeli.
Cene gasa za domaćinstva takođe se značajno razlikuju. Na primer, u Budimpešti su iznosile 2,5¢, dok su u Stokholmu bile čak 33,3¢, što je 13 puta više. Visoke cene u Stokholmu rezultat su malog obima tržišta i izolovane mreže. Ove razlike ukazuju na to da su nominalno visoke cene gasa u zapadnim zemljama često pristupačnije kada se prilagode kupovnoj moći stanovništva, dok su u Istočnoj Evropi niže nominalne cene relativno skuplje.
Na primer, visoke cene u Berlinu posledica su visokih mrežnih naknada i poreza. Kada bi se posmatrala samo cena energije, Nemačka bi bila na 10. mestu od ukupno 33 analizirana tržišta. Prilagođavanjem cena prema kupovnoj moći dolazi do značajnih promena u rangiranju, jer ovaj indikator omogućava pravednije poređenje eliminacijom razlika u opštem nivou cena. Prag, koji je 7. po nominalnim cenama, zauzima prvo mesto kada se cene prilagode kupovnoj moći, dok je Bern pao sa 5. na 23. mesto.
Ove promene pokazuju da su, iako su nominalne cene u Istočnoj Evropi niže, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom za domaćinstva. Na osnovu analize, može se zaključiti da su razlike u cenama energije rezultat mnogih faktora, uključujući tržišne uslove, poreze, regulative i ceo energetski miks svake zemlje.
U svetlu ovih informacija, domaćinstva u raznim evropskim prestonicama moraju se suočiti s izazovima koji dolaze s promenljivim troškovima energije. Dok se neki građani suočavaju sa visokim računima, drugi uživaju u povoljnijim uslovima. Ovo naglašava potrebu za održivijim pristupima energiji i strategijama koje bi mogle pomoći u smanjenju troškova za domaćinstva na duže staze. Energetska politika i strategije snabdevanja moraju se prilagoditi kako bi se obezbedila stabilnost cena i dostupnost energije za sve građane, bez obzira na njihovu lokaciju u Evropi.
