Globalne centralne banke su u januaru 2023. godine povećale obim zlata u svojim deviznim rezervama za 18,5 tona, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (WGC). Ovaj trend ukazuje na nastavak interesa centralnih banaka za zlato, koje se smatra sigurnim utočištem u nestabilnim ekonomskim vremenima.
Marisa Salim, analitičarka Svetskog saveta za zlato, istakla je da je potražnja za zlatom i dalje visoka. „Centralne banke su u januaru bile veoma zainteresovane za zlato,“ izjavila je Salim. Ova potražnja se najviše primećuje u zemljama u razvoju, gde se zlato sve više koristi kao način diversifikacije rezervi i zaštite od ekonomskih turbulencija.
Među najvećim kupcima zlata u januaru su se istakli Uzbekistan, koji je povećao svoje rezerve za 8,1 tonu, Kina sa 5 tona i Kazahstan sa 3,8 tona. Ove zemlje su prepoznale zlato kao ključni resurs za jačanje svojih ekonomija i stabilizaciju finansijskog sistema.
Pored njih, Poljska je nabavila 3,1 tonu zlata, dok su Indija, Češka i Katar takođe doprineli povećanju globalne potražnje. Indija je nabavila 2,8 tona, Češka 1,7 tona, a Katar 1,3 tone. Ovi podaci ukazuju na sve veće interesovanje zemalja za zlatom, koje služi kao zaštita od inflacije i ekonomske neizvesnosti.
Međutim, neki veliki igrači na tržištu su smanjili svoje zalihe. Rusija je, na primer, smanjila svoje rezerve zlata za 3,1 tonu, što predstavlja značajan korak u kontekstu globalne ekonomske situacije. Jordan i Kirgistan su takođe smanjili zalihe, i to za tri, odnosno 1,9 tona. Ovi podaci ukazuju na to da, iako je zlato i dalje veoma traženo, postoje i zemlje koje se suočavaju sa izazovima koji ih primoravaju da smanje svoje rezerve.
U ukupnom zbiru, tokom prošle godine, svetske centralne banke su kupile 1.180 tona zlata, što je najviša cifra u poslednje četiri godine. Ovaj trend potvrđuje da se zlato i dalje smatra jednim od najsigurnijih investicija u svetu, posebno u vremenima ekonomske nesigurnosti.
Svetski savet za zlato je ranije objavio da se centralne banke sve više okreću zlatu kao strategiji zaštite svojih ekonomija. Sa trenutnom globalnom ekonomskom situacijom koja uključuje inflaciju, političke napetosti i rizike u finansijskom sistemu, zlato ostaje ključna imovina za diversifikaciju i očuvanje vrednosti.
U svetlu ovih informacija, jasno je da potražnja za zlatom neće opadati u bliskoj budućnosti. Centralne banke širom sveta prepoznaju zlato kao vitalni deo svojih rezervi, što može imati dugoročne posledice po globalno tržište zlata i ekonomiju u celini.
S obzirom na trenutne trendove, investitori i analitičari će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije na tržištu zlata. Kako se globalne ekonomske prilike menjaju, tako će se i strategije centralnih banaka evoluirati, a zlato će verovatno i dalje ostati u fokusu kao ključna imovina koja pruža stabilnost i sigurnost u nestabilnim vremenima.
U zaključku, globalne centralne banke su u januaru pokazale svoj neprekidni interes za zlato, dok su neki igrači smanjili svoje rezerve. Ovaj trend ukazuje na važnost zlata kao sredstva zaštite u vremenima neizvesnosti, a očekivanja su da će potražnja za ovim plemenitim metalom rasti i u budućnosti.
