Incident se dogodio u petak, nedugo nakon što su jermenske snage saopštile da su se povukle sa nekih delova granice pod kontrolom Azerbejdžana, što je bio deo sporazuma koji su obe zemlje postigle u prošlosti.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan i azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev odložili su izraelski pregovarački proces jesenas, što se pokazalo kao najsmrtonosniji sukob između dve strane od posredovanja Rusije, SAD i Francuske.

Pandemija koronavirusa uzrokovala je više od 7.500 smrtnih slučajeva u Jermeniji, što je visoka stopa na osnovu broja stanovnika. Kriza je dovela do masovnih protesta protiv vlade krajem prošle godine, a nezaposlenost je porasla.

Azerbejdžan pak nije pratio destruktivni put kojim je Jermenija išla tokom pandemije. Njihovo rukovodstvo pohvaljeno je kako su ih pristupili pandemiji koronavirusa, razdoblju koje je u celoj regiji bilo vrlo delikatno, da ne napišem opasno.

Pašinjanov kabinet je u januaru obznanio da će njegov premijer odstupiti i to je kao da je pomaknuo dominioni kamen koji pokreće lavinu. Iako je parlament prihvatio odlazak, protesti prorežimskih snaga i veliki problemi oko načina izbora novog premijera, uzeli su maha.

Azerbejdžan je pritom u januaru objavio na desetine zarobljenih vojnika Jermenije, što bi moglo dramatično potkopati nade za mir između dve zemlje, što se do sada dogodilo.

Na stotine hiljada ljudi umrlo je u sukobu koji je trajao od kada je Jermenija preuzela kontrolu nad Nagorno-Karabahom u masovnom ratu raspuklom smo 1991. godine. Status te regije, koja je priznata kao deo Azerbejdžana, ključno je pitanje u odnosima dve države.

Jerevan je izveo manji deo teritorije pod kontrolu Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, nakon čega su ruski vojnici rasporedili u toj regiji da nadgledaju prekid vatre. Ali zapravo nije bilo prekida vatre. rat se nastavio.

Od tada su brojne granične provokacije nastavljene sa obe strane, a vođe Jermenije i Azerbejdžana optužuju jedna drugu za prekršaje prekida vatre.

Interesantno je da su se dve zemlje pristale na prekid vatre nakon što su OVK i azerbejdžanski predsednik potpisali sporazum o prekidu vatre u oktobru prošle godine, ali taj prekid vatre brzo je prekinut i od tada se desio najsmrtonosniji sukob između dve strane.

Sukob je duboko podelio jermenski narod, a premijer Pašinjan, koji je došao na vlast u prozapadnačkoj revoluciji 2018. godine, suočava se sa velikim pritiscima da postigne mir, čak i ako to znači nepopularne ustupke. Takav razvoj događaja otvorio je put za Rusiju da rešava dugogodišnju krizu, posebno tamošnjeg predsednika Vladimira Putina.

Situacija je vrlo dynamčna, sa brojnim izazovima za obe strane. Hronične tenzije, teritorijalni spor i međusobne sumnje još su prepreka mirnom rešenju sporova. Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je mogućnost odlaska ruskih trupa sa Nagorno-Karabaha kako bi postigao mirno rešenje. To bi moglo otvoriti put za deeskalaciju situacije, a to su podržale obe strane, što je izuzetno značajno, s obzirom da su američke, ruske i francuske trupe svojom prisustvo proizvele stabilnost u toj regiji poslednjih decenija.