Novi generator slika u ChatGPT-u izazvao je pažnju korisnika zbog svoje sposobnosti da kreira slike „seksi muškaraca“, dok je istovremeno onemogućio generisanje slika „seksi žena“. Ova situacija je izazvala raspravu o etici i pravilima sadržaja unutar veštačke inteligencije, a na problem je ukazao i izvršni direktor OpenAI-a, Sem Altman.
Korisnici su primetili da generator slika, koji je nedavno predstavljen, ne može da stvara slike „seksi žena“ jer bi to kršilo „politiku sadržaja“. Kada je jedan korisnik na platformi X (nekada Twitter) zatražio da ChatGPT kreira slike „seksi žene“ i „seksi muškarca“, AI je pristao da generiše samo sliku muškarca. U odgovoru na zahtev za sliku žene, veštačka inteligencija je obrazložila da ne može da generiše takav sadržaj zbog kršenja pravila.
Na pitanje korisnika o razlozima za ovu razliku u pristupu, ChatGPT je pružio objašnjenje koje se oslanja na koncept objektifikacije žena. AI je naglasio da se termin „seksi“ kada se odnosi na muškarce često tumači u kontekstu samopouzdanja, fizičkog izgleda ili mode, dok se kod žena taj termin može lako protumačiti kao preterana seksualizacija ili objektifikacija. Na taj način, politika sadržaja postavlja granicu.
Sem Altman je priznajući ovu situaciju na mreži X, nazvao je „bagom“ i istakao da bi trebalo da bude dozvoljeno generisati slike „seksi žena“. On je dodao da će se problem rešiti, potvrđujući da je to propust u sistemu. U drugom postu, Altman je dodatno komentarisao: „Ali frajer izgleda odlično!“, aludirajući na kvalitet generisanih slika.
Tokom dana kada je nova funkcija predstavljena, Altman je naglasio koliko je tehnologija impresivna, rekavši da je teško poverovati da je veštačka inteligencija u stanju da stvara takve slike. On je istakao da ova tehnologija predstavlja novi vrhunac u kreativnoj slobodi, ali je napomenuo da će korisnici praviti i sadržaje koji bi mogli biti uvredljivi.
Iako je nova funkcija sposobna za generisanje slika, ona takođe dolazi sa određenim ograničenjima. Na primer, generator ne dozvoljava kreiranje slika pravih ljudi, posebno ako uključuju nagu kožu ili eksplicitno nasilje. Pored toga, javne ličnosti će imati mogućnost da zabrane korišćenje svog lika u okviru ovog novog alata.
Ova situacija naglašava važne etičke i moralne dileme u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u kreativnim poljima. Dok se tehnologija razvija i omogućava nove načine izražavanja, važno je razmotriti kako se ti alati koriste i kakve poruke šalju. Postavlja se pitanje da li bi trebalo postaviti slična ograničenja za muške i ženske likove ili bi trebalo pristupati svima jednako.
Ova debata o seksualizaciji i objektifikaciji u kontekstu veštačke inteligencije predstavlja širu diskusiju o rodnoj ravnopravnosti i načinu na koji se različiti rodovi predstavljaju u medijima i umetnosti. Kroz ovaj konkretan slučaj, vidimo kako tehnologija može reflektovati i potencijalno pojačati postojeće društvene norme i stereotipe.
U zaključku, nedavna situacija sa ChatGPT-ovim generatorom slika otvara važne teme o odgovornosti i etici u svetu veštačke inteligencije. Kako se tehnologija nastavlja razvijati, važno je da se postave jasne granice kako bi se osiguralo da sadržaj koji se stvara ne doprinosi negativnim stereotipima ili objektifikaciji bilo kojeg pola.
