Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, danas je saopštio odluku o nametanju izmena Izbornog zakona BiH, iako nije priznat u Republici Srpskoj. On tvrdi da ovo čini zarad svih građana BiH kako bi se osigurali slobodni i pošteni izbori za sve. Šmit ističe da je ova izmena u skladu sa njegovim mandatom, a podrazumeva imenovanje predsednika biračkih odbora od strane Centralne izborne komisije BiH, uvođenje skenera i videonadzora radi transparentnijih i fer izbora.

Šmit naglašava da je ova odluka važna za evropski put BiH, te da nijedna zemlja ne može postati članica EU ako ne prihvati pravne dokumente EU. On ističe da put ka EU ne znači prekid međunarodne podrške, već da će njegova uloga postati stvar prošlosti kada BiH postane članica EU. Govoreći o transparentnijim izborima, Šmit ističe da je važno da birači imaju poverenje da će njihovi glasovi biti ispravno prebrojani i zato je neophodno da izbori budu organizovani na pravilan način.

Šmit ističe da BiH može postići kredibilitet u svojim nastojanjima ka EU samo ako ima institucije koje odgovaraju EU standardima. On dodaje da njegova odluka stupa na snagu danom objave na zvaničnoj stranici OHR-a, te da se izmene moraju sprovesti na vreme s obzirom na blizinu predstojećih izbora.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, je reagovao na odluku Šmita ističući da je nedopustivo nametanje zakona u BiH od strane samozvanih predstavnika poput Šmita, te da Republika Srpska to odbacuje. Stevandić ističe da su zakoni u nadležnosti organa vlasti, a ne pojedinaca kao što je Šmit.

Ova odluka Šmita je izazvala podeljene reakcije u BiH, sa podrškom iz međunarodne zajednice i nezadovoljstvom iz RS. Neki tvrde da su izmene Izbornog zakona neophodne radi fer i transparentnih izbora, dok drugi smatraju da je ovo nametanje spoljnih sila na suverenitet BiH. Sa predstojećim izborima u BiH, ostaje da se vidi kako će ove izmene uticati na političku scenu u zemlji.