Crna Gora ima pravo na deo hidroenergetskog potencijala Bilećkog jezera i u odgovarajućem pregovaračkom postupku tražit će se konačno rešenje, izjavili su iz Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) na pitanje da li Crna Gora ima pravo na deo proizvedene električne energije iz sistema hidroelektrana na Trebišnjici. Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), koja gazduje s dvije od četiri hidroelektrane iz ovog sistema, nije odgovorila na pitanja u vezi s ovim problemom. Sve ove hidroelektrane u potpunosti ili delimično koriste vodu iz Bilećkog jezera, čiji deo pripada i Crnoj Gori.
Prema različitim studijskim analizama, učešće sliva Crne Gore procenjuje se na 30 do 45 odsto, a na osnovu toga Crna Gora ima pravo na korišćenje 20,21 odsto hidroenergetskog potencijala Bilećkog jezera. Iz EPCG navode da je Crna Gora u prethodnim godinama izgubila velike količine električne energije usled nedostatka ugovora o korišćenju vode iz Bilećkog jezera. Ipak, ističu da konačno rešenje ovog problema treba tražiti u odgovarajućem pregovaračkom procesu.
Pitanje razgraničenja međugraničnih reka, podele njihovog potencijala i rešavanja nastalih spornih odnosa, uređeno je odredbama međunarodnih konvencija, pravila, deklaracija i povelja koje se zasnivaju na principu „razumnog i pravičnog korišćenja voda“. U međunarodnim dokumentima posebno su istaknuta Helsinška pravila o korišćenju voda međunarodnih reka i Konvencija o pravu neplovidbenih korišćenja međunarodnih vodotoka.
U prethodnom periodu bilo je više pokušaja saradnje između EPCG i ERS-a, ali do sada nije postignut dogovor. Opština Nikšić je do 1992. godine dobijala naknadu od Elektroprivrede BiH za potapanje svoje teritorije, dok je Republika Srpska pristala da im plaća nadoknadu za korišćenje akumulacije iz Bilećkog jezera, što se nije realiziralo.
Sadašnji gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević izjavio je da su od početka mandata imali razgovore s predstavnicima ERS-a, te da lokalna samouprava ima pravo na određeni deo naknade za korišćenje akumulacije. Kovačević se nada da će se situacija u vezi s naknadom rešiti u dogledno vreme, jer bi to bio značajan prihod za opštinu. Prilikom izgradnje akumulacije, potopljena su crnogorska sela, što je dovelo do odseljavanja mnogih domaćinstava.
U konačnici, pitanje korišćenja hidroenergetskog potencijala Bilećkog jezera između Crne Gore i Republike Srpske ostaje otvoreno i zahteva saradnju, pregovore i poštovanje međunarodnih zakona kako bi se postiglo pravedno rešenje koje će zadovoljiti interese obe strane.
