Aktuelna vlada Crne Gore, sa svojih 26 ministarstava i sedam potpredsednika, predstavlja najbrojniju administraciju u političkoj istoriji zemlje. Ovaj broj ministarstava, kao i veliki broj savetnika koji ih prate, izaziva diskusiju među građanima o opravdanosti takvih struktura. Naime, za 30 savetnika, uključujući predsednika i potpredsednike vlade, iz budžeta se mesečno izdvaja gotovo 27.000 evra.
Ova situacija izaziva sumnju – da li je postavljanje tolikog broja savetnika rezultat stvarne potrebe za stručnom podrškom ili je reč o partijskoj praksi zapošljavanja? Stručna pomoć je neophodna prilikom donošenja važnih odluka koje utiču na državu i društvo, ali kada broj savetnika postane prevelik, postavlja se pitanje njihove neophodnosti i korisnosti.
Nikola Bezmarević iz GG „Alternativa“ naglašava potrebu za transparentnošću u radu savetnika. On ističe da bi javno objavljivanje njihovih doprinosa moglo pomoći u proceni njihove stručnosti i uticaja na rezultate. „S jedne strane možemo osuditi toliki broj i ogromne troškove, ali s druge strane jasno je da su savetnici neophodni“, dodaje Bezmarević.
Pored savetnika vlade, planira se zapošljavanje dodatnih savetnika za poslanike crnogorskog parlamenta, što bi dodatno opteretilo budžet. Dejan Đurović iz koalicije „Za budućnost Crne Gore“ smatra da bi poslanici trebali imati stručnu pomoć iz oblasti u kojima nisu kompetentni, kako bi zakonodavna rešenja bila bolja. Međutim, ovakva praksa izaziva protivljenje među opozicijom, koja smatra da je broj savetnika primer partitokratije i nagrada za političku angažovanost.
Boris Mugoša iz partije Socijaldemokrate ukazuje na to da je teško nabrojati sve ministre, državne sekretare i pomoćnike, te se čini da bi dodatno zapošljavanje savetnika samo povećalo administrativne slojeve bez stvarne vrednosti. Njegova kritika se fokusira na to da potpredsednici često imaju više savetnika nego što je potrebno, što dovodi do rasipanja resursa.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Crna Gora se može smatrati liderom u broju savetnika po državnim funkcionerima. U Hrvatskoj, na primer, vlada ima 36 savetnika, dok u Srbiji taj broj iznosi 58. S obzirom na mnogo manji broj stanovnika u Crnoj Gori, može se zaključiti da je trenutna situacija vezana za savetnike posebna i da zahteva dodatnu analizu i kritičko preispitivanje.
Na osnovu svih ovih činjenica, jasno je da postoji potreba za reformama u načinu funkcionisanja vlade i njenoj administraciji. Osim što bi smanjenje broja savetnika moglo doneti značajne uštede u budžetu, takođe bi moglo doprineti povećanju efikasnosti i transparentnosti u radu vlade. U tom smislu, važno je da se građani uključe u diskusiju o ovim pitanjima, kako bi se osiguralo da vlasti rade u interesu društva i da se resursi koriste na racionalan način.
Pitanje savetnika u crnogorskoj vladi nije samo administrativno pitanje, već i pitanje političkog poverenja i odgovornosti. Građani očekuju od svojih predstavnika da donose odluke koje će doprineti unapređenju kvaliteta života, a ne da se bave partijskim zapošljavanjima. U tom kontekstu, važno je da se uspostave jasni kriterijumi za zapošljavanje savetnika, kao i mehanizmi za evaluaciju njihovog učinka. Samo tako može se postići balans između stručnosti i odgovornosti, a Crna Gora može kretati ka održivijem i efikasnijem upravljanju.
