Hrvatska bezbednosno-obaveštajna agencija (SOA) potvrdila je da podaci o vozilima i vlasnicima vozila u Hrvatskoj, čije je curenje bilo prijavljeno, nisu hakovani. Umesto toga, do curenja podataka došlo je neovlaštenom izradom i iznošenjem kopija baze podataka od osoba koje su imale pristup informacionom sistemu. Prema navodima SOA-e, obavešteno je Državno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za zaštitu ličnih podataka zbog moguće povrede zaštite ličnih podataka.
Zagrebački Večernji list je objavio da je curenje podataka obuhvatalo 2.444.587 zapisa o vozilima i 1.195.052 zapisa o fizičkim osobama, uključujući njihova imena, adrese, OIB-e, JMBG-e, datume rođenja, registracije i podatke o polisama osiguranja vozila. SOA je u saradnji sa nadležnim organima sprovela istragu o ovom slučaju, ali zbog prirode posla nije mogla javno da iznese više informacija.
Centar za vozila Hrvatske, preko kojeg se registruju automobili u zemlji, zvanično je potvrdio da evidenciju o vozilima vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, Davor Božinović, istakao je da intenzivno istražuju kako su podaci o vozilima i vlasnicima izašli u javnost, naglasivši da ti podaci nisu procurili iz MUP-a i da nisu dostupni javno.
Božinović je rekao novinarima da su MUP i Agencija za zaštitu ličnih podataka pokrenuli istragu o ovom slučaju, s obzirom na navode SOA-e o mogućim krivičnim delima vezanim za nedozvoljeno raspolaganje podacima. Ministar je naglasio da su podaci koji su procureli dodatni u odnosu na ono što prikuplja MUP, što ukazuje na mogućnost da je do incidenta došlo u drugim institucijama.
Božinović je dodao da još uvek ne mogu otkriti prirodu krivičnog dela, ali je istakao da nije potvrđeno da su podaci procurili na internet i postali dostupni širokom krugu ljudi. Uprkos tome, MUP i nadležne agencije nastavljaju sa istragom i preduzimaju mere kako bi identifikovali uzrok curenja podataka i sprečili dalje neovlašteno korišćenje informacija o vozilima i vlasnicima.
U ovom trenutku, procenjuje se da je curenje podataka rezultat neovlaštenog pristupa bazi podataka od strane pojedinaca sa pristupom informacionom sistemu. SOA je aktivno uključena u rešavanje ovog incidenta i sarađuje sa nadležnim organima kako bi otkrili počinioce i preduzeli zakonske mere prema njima.
U zaključku, curenje podataka o vozilima i vlasnicima u Hrvatskoj predstavlja ozbiljan bezbednosni problem koji zahteva hitnu reakciju i saradnju svih relevantnih institucija. Važno je da se identifikuju uzroci incidenta i preduzmu adekvatne mere kako bi se zaštitili podaci građana i sprečilo slične situacije u budućnosti. Sistem bezbednosti podataka treba neprestano unapređivati kako bi se osiguralo da informacije o građanima budu sigurne i zaštićene od neovlaštenog pristupa.
