Nekršteni dani su period u srpskoj tradiciji koji traje od 10. januara do Bogojavljanja 19. januara. Veruje se da u ovom periodu zemlja postaje otvorena za razne demoni, veštica, vampira i druge nečastive sile. Zbog toga se preporučuje da se tokom noći ne izlazi iz kuće i da se ponesu beli luk, krst ili oštar predmet ukoliko je neophodno.

U nekim krajevima Srbije, posebno vlaškim, žene izbegavaju predu, tkanje i pranje tokom nekrštenih dana, dok se napolju ništa belo ne ostavlja. Veruje se da bi zle sile mogle naškoditi deci preko odeće, pa se zato dečja odeća ne sme ostavljati napolju u ovom periodu. Takođe, postoji verovanje da nekršteni dani nisu povoljno vreme za rađanje dece.

Da bi se zaštitili od mračnih sila u ovom vremenu, staro verovanje kaže da graja, muzika i smeh mogu oterati nečastive sile. U nekim krajevima Srbije, postojao je običaj „Koledi“ gde bi maskirane povorke mladića i mlađih oženjenih muškaraca, poznati kao „koledari“, obilazili kuće pevajući koledarke pesme i izvodeći određene rituale u cilju uticanja na dobro zdravlje i obilje ukućana.

Nekršteni dani su uvek mrsni, te se ne posti ni sredom ni petkom, osim na dan Krstovdana, koji pada neposredno uoči Bogojavljanja. Ova tradicija se posebno praktikuje u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je običaj „Koledi“ u zapadnoj Srbiji davno izgubljen.

Ovi običaji su deo starih verovanja i tradicija koje su se prenosile s kolena na koleno i koje su bile sastavni deo života tadašnjih ljudi. Iako se moderno društvo odmaklo od ovakvih običaja i verovanja, oni i dalje žive u ruralnim delovima Srbije, kao deo kulturne i istorijske baštine. Važno je da se očuva sećanje na ove običaje i da se prenose na mlade generacije kao deo bogatog kulturnog nasleđa.