Vašington – Rudarenje litija u Srbiji postaje sve važnije za Evropsku uniju i Ameriku kako bi se oslobodili zavisnosti od Kine, ali istovremeno postavlja ekološke rizike i ne donosi značajne ekonomske koristi građanima Srbije. Ovo su zaključci eksperata iz različitih oblasti koji su govorili na diskusiji o rudarenju litijuma u Srbiji na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
Zalihe litija u Srbiji čine oko 10% globalnih zaliha, ali rudarenje jadarita u području Loznice već godinama izaziva kontroverze i proteste. Iako je vlast obustavila projekat Rio Tinta u januaru 2022. godine pod pritiskom javnosti, Ustavni sud je kasnije proglasio tu odluku neustavnom i projekt je ponovo oživljen, izazivajući novi talas protesta.
Deo javnosti, zajedno sa stručnjacima, tvrdi da otvaranje rudnika i deponije rudarskog otpada na mestu gde se nalazi poljoprivredno zemljište sklono plavljenju predstavlja ekološku katastrofu. Rio Tinto tvrdi da ima dokumenta o održivosti rudnika, ali stručnjaci upozoravaju da je problem u praksi jer nema dovoljno inspektora i kompanije koje zagađuju nisu kažnjene.
Ekonomski aspekt otvaranja rudnika litijuma takođe je predmet kontroverzi. Dok vlast tvrdi da će projekt doneti ekonomske koristi i otvoriti desetine hiljada radnih mesta, istraživači tvrde da bi projekat doneo samo 2,6 evra po glavi stanovnika Srbije. Investicije u rudarstvo često ne doprinose poboljšanju životnog standarda stanovništva, kao što je slučaj sa Borskim rudnikom bakra i zlata koji je u vlasništvu kineske kompanije.
Geopolitički aspekt rudarenja litijuma u Srbiji je takođe važan, s obzirom na smanjenje zavisnosti od Kine. Međutim, postavlja se pitanje da li će investicija Rio Tinta zaista udaljiti Srbiju od Kine, s obzirom na to da kineska državna kompanija Chinalco ima značajan udeo u kompaniji.
Građani Srbije već godinama protestuju protiv otvaranja rudnika litijuma i bora na teritoriji zemlje, ali njihovi zahtevi su do sada ignorisani. Aktivistkinje lokalnog pokreta ističu da protesti nisu inspirisani spoljnim faktorima i da lokalno stanovništvo ima pravo da kaže NE rudniku.
Na kraju, odluka o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji će zavisiti od unutrašnjih političkih, ekonomskih i ekoloških faktora, kao i od geopolitičkih aspiracija zemlje i njenih odnosa sa EU, SAD-om, Kinom i Rusijom.
