Ruski ministar odbrane, Sergej Šojgu, izjavio je danas da su formirana dva nova vojna okruga, Lenjingradski i Moskovski, zbog povećane pretnje Severnoatlantske vojne alijanse (NATO). On je istakao da je ova odluka doneta u kontekstu jačanja vojnog potencijala NATO-a u blizini ruskih granica, kao i širenja Alijanse ulaskom Finske, a možda i Švedske u budućnosti.

Šojgu je istakao da su vojnim okruzima dodeljene odgovarajuće teritorije, uključujući nove regione koje Moskva smatra delovima Ukrajine koji su pripojeni Rusiji. Ova reorganizacija će, prema njegovim rečima, značajno povećati efikasnost komandovanja i kontrole trupa i snaga.

„Nastavićemo da unapređujemo sastav i strukturu Oružanih snaga srazmerno novonastalim pretnjama vojnoj bezbednosti Ruske Federacije“, naglasio je Šojgu.

Prema ukazu predsednika Rusije od 26. februara, Zapadni vojni okrug je prestao da postoji, a umesto njega su formirana dva nova – Lenjingradski i Moskovski vojni okrug. Novom vojno-administrativnom podelom, delovi Ukrajine kao što su Donjecka i Luganska Narodna Republika, Zaporoška i Hersonska oblast, koji su pripojeni Rusiji u septembru 2022. godine, postali su deo Južnog vojnog okruga.

Formiranje ovih novih vojnih okruga jasna je poruka ruske vlade da će nastaviti da jača svoje vojne sposobnosti u svetlu povećane pretnje koju vidi od NATO-a. Ova odluka mogla bi dodatno zaoštriti odnose između Rusije i Zapada, posebno u vezi sa situacijom na istoku Ukrajine.

NATO je, u međuvremenu, izrazio zabrinutost zbog odluke Rusije da formira nove vojne okruge i najavio da će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije u regionu. Savez je istakao da će nastaviti da štiti svoje saveznike i da će odgovoriti na svaku pretnju po svoju bezbednost.

Ova reorganizacija vojnih snaga u Rusiji, posebno u kontekstu situacije u Ukrajini, izazvala je reakcije širom sveta. Mnoge zemlje su izrazile zabrinutost zbog mogućih posledica ovih promena, dok su neke pozvale na dijalog i mirno rešenje konflikta.

U međuvremenu, situacija na istoku Ukrajine i dalje je napeta, sa sporadičnim incidentima i sukobima između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika. Međunarodna zajednica nastavlja da apeluje na sve strane u konfliktu da se uzdrže od daljeg nasilja i da pronađu političko rešenje za krizu.

Rusija, sa svoje strane, tvrdi da je njeno delovanje na istoku Ukrajine usmereno ka zaštiti ruskih građana i stabilizaciji regiona. Moskva negira da ima agresivne namere prema Ukrajini ili bilo kojoj drugoj zemlji i smatra da je pravo Rusije da brani svoje interese i svoju teritorijalnu celovitost.

Uprkos međunarodnim pritiscima i osudama, Rusija nastavlja da sprovodi svoju politiku na istoku Ukrajine i da jača svoje vojne kapacitete kao odgovor na percepciju pretnji sa Zapada. Sve oči su uprte u Moskvu i Kijev, dok svet sa strepnjom iščekuje dalji razvoj situacije na ovom sve više polarizovanom geopolitičkom prostoru.