Političke prilike u Srbiji imaju značajan uticaj na priliv stranih investicija, ali efekti se najčešće vide u dugoročnom smislu. Građani su više zabrinuti da li će rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDA) uticati na kurs dinara i inflaciju. Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da trenutno nema razloga za brigu po ovom pitanju.
Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za evrom na domaćem deviznom tržištu. Ova ponuda dolazi od klijenata banaka, građana i kompanija, kao i od potreba banaka za domaćom i strana valutama. Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković naglašava da na ponudu i tražnju utiču i geopolitičke krize, odluke centralnih banaka i druga međunarodna kretanja. Strane kompanije koje dolaze u Srbiju donose evre koje utiču na kurs dinara.
Domaća politička scena, koja je u poslednje vreme prilično napeta, takođe može uticati na priliv evra. Investitori obično preferiraju stabilno okruženje, a protesti i politička previranja mogu uticati na njihovu odluku o ulaganju. Iako su neki članovi vlade izrazili zabrinutost da su protesti već ugrozili priliv stranih investicija, guvernerka Tabaković ističe da je teško proceniti u kojoj meri protesti utiču na ekonomsku aktivnost.
Trenutno se ne primećuju veći problemi u industrijskoj proizvodnji, a uslužni sektor takođe nastavlja sa aktivnostima. Međutim, može doći do odlaganja određenih investicija i potrošnje, što se već može primetiti u sporijem prilivu stranih direktnih investicija u ovoj godini. Uticaj protesta na bruto domaći proizvod (BDP) zavisiće od trajanja tih protesta.
Profesor Grubišić se slaže da će protesti imati mali uticaj na kurs i privrednu aktivnost, naglašavajući da bi, da bi se taj uticaj video, protesti morali trajati nekoliko kvartala, a ne samo mesec ili dva. On takođe ukazuje na to da NBS ima značajne devizne rezerve, koje trenutno iznose oko 25 milijardi evra. Ove rezerve omogućavaju NBS da održava stabilnost kursa dinara. Grubišić napominje da trenutno nema indikacija da bi stabilnost kursa mogla biti ugrožena.
U vezi sa održavanjem kursa, profesor ukazuje na to da postoji tajna o tome koliko se devizne rezerve mogu koristiti za stabilizaciju kursa. Iako takav nivo postoji, niko ne može javno reći koliki je, da bi se izbegle spekulacije koje bi mogle destabilizovati tržište.
Grubišić takođe potvrđuje da kretanja dolara i evra na svetskom tržištu nemaju direktan uticaj na kurs dinara. Vrednost dinara prema evru određuje se lokalnom ponudom i tražnjom, dok se vrednost dinara prema drugim valutama formira konverzijom kroz evro. NBS ne može direktno uticati na kurs dinara prema dolaru jer to zavisi od globalnog tržišta.
U 2024. godini devizne rezerve su porasle za 4,4 milijarde evra, a NBS je kupila 2,7 milijardi evra od banaka da bi održala stabilnost dinara. Na pitanje da li stabilnost kursa znači da je on i „realan“, Grubišić odgovara kontrapitanjem o definiciji „realnog“. On objašnjava da je kurs relativno ravnotežan, ali napominje da nije „realan“ u teorijskom smislu, jer je inflacija u Srbiji znatno viša nego u evrozoni.
U zaključku, profesor ukazuje na to da bi eventualno jačanje dinara moglo podstaći inflaciju, što bi dodatno zakomplikovalo ekonomsku situaciju. On naglašava da se konkurentnost ne može meriti samo kroz cenu, već i kroz kvalitet proizvoda i pristup tržištu. Rastući devizni kurs bi imao negativne posledice po inflaciju i ekonomiju u celini.
