Sukob između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, generala Valerija Zalužnog, postao je predmet brojnih spekulacija. Prema nezvaničnim informacijama, Zelenski je tražio od Zalužnog da podnese ostavku, što je general odbio. Ovaj sukob ima svoju predistoriju, kada je ministar odbrane Rustem Umerov podneo predlog za smenu generala, što je izazvalo medijska nagađanja.

Jedna od glasina kaže da se Zalužni zamerio državnom vrhu i javnosti zbog sumornih ocena o ukrajinskoj kontraofanzivi, dok druga tumačenja tvrde da ratna popularnost Zalužnog smeta Zelenskom. U ovom trenutku, Zalužni je jedina ličnost koja može da parira Zelenskom po nivou popularnosti, iako je Ministarstvo odbrane demantovalo glasine o njegovoj smeni.

Analitičari saglasni su da ovakva situacija najviše odgovara Rusiji, posebno u svetlu lošeg stanja na frontu i izostanka vojne i finansijske pomoći iz SAD. Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije ističe da je sukob Zelenskog i Zalužnog u vezi sa neuspehom ukrajinske kontraofanzive od leta prošle godine, kao i da je vojska tražila još trupa zbog slabosti pozicija na frontu.

Takođe, navodi da su generalove primedbe način na koji civilna vlast Ukrajine rukovodi pozadinskim delom rata sproevle u prvi plan i da se to odnosilo na mobilizaciju, korupciju i nedostatak ljudi koji su raspoloženi da se odazovu pozivu na mobilizaciju. Upravo je zakon o mobilizaciji bio konceptualna tačka sukoba u najformalnijem smislu.

Igrutinović dodaje da Zalužni nije imao toliko istaknuti politički profil, ali da su bila njegova javna oglašavanja i autorski tekstovi u ukrajinskim i zapadnim medijima značajan element borbe. Upitan koliko je Zelenskom u interesu da otpusti popularnog generala, Igrutinović ističe da ne postoji očigledan razlog zašto bi on to uradio jer Zalužni u vojsci uživa gotovo nepodeljeno visoko poverenje.

Analitičar naglašava i rezultate generala Zalužnog, navodeći da je Rusija pretrpela neuspeh u inicijalnim očekivanjima da će brzo da slomi ukrajinski državni aparat, te da je general Zalužni bio relativno efikasan i efektivan u odnosu na vojsku kojom je komandovao. Zaključuje da zvezda generala Zalužnog jeste u usponu, i da stoji prilično visoko ako se posmatra sa strane.