Slonovi su često predstavljeni kao inteligentne i empatične životinje koje pokazuju izuzetan osećaj zajedništva. Legenda o „grobljima slonova“ govori o mestima gde slonovi odlaze predosećajući smrt, kako bi odali počast preminulim članovima svoje porodice. Međutim, naučni dokazi o postojanju ovih grobalja su vrlo oskudni, a lokacije sa većim brojem slonovskih kostiju verovatno su rezultat masovnog umiranja usled suša, a ne namerno izabranih mesta za umiranje.

Iako slonovi pokazuju interesovanje za tela preminulih pripadnika svoje vrste, istraživanje je pokazalo da ne razlikuju lobanje preminulih članova svog krda od lobanja drugih slonova. Interesantno je da slonovi pokazuju veće interesovanje za lobanje i kljove svoje vrste u poređenju sa drugim životinjama, što može ukazivati na to da posećuju ostatke svojih rođaka koji su umrli unutar njihove teritorije.

Ponašanje slonova prema preminulim članovima krda može biti posmatrano kao znak razumevanja koncepta smrtnosti, ali potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdile ove teorije. Iako slonovi važe za socijalne i empatične životinje, mit o „grobljima slonova“ može biti samo plod ljudske mašte i težnje da se životinjsko ponašanje romantizuje.

U svakom slučaju, slonovi ostaju fascinantne životinje koje izazivaju veliko interesovanje naučnika i istraživača širom sveta. Njihova socijalna struktura, empatija i izuzetno pamćenje čine ih jedinstvenim bićima u prirodi. Iako se možda nikada neće sa sigurnošću znati da li slonovi zaista posećuju grobalja svojih preminulih članova, činjenica je da ove veličanstvene životinje ostavljaju dubok trag u srcima mnogih ljudi i nastaviće da fasciniraju i inspirišu naredne generacije.