Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, a u našoj zemlji se obeležava na različite načine. Tradicionalni običaji uključuju plivanje za Časni krst i uzimanje bogojavljenske vode u crkvama i manastirima, koja se kasnije pije u slučaju bolesti za ozdravljenje ili uz molitvu za zdravlje.

Takođe, tokom Bogojavljenske noći, veruje se da se nebo otvara i da se želje čuju. Postoje razna verovanja, kao što je ono da će neudate žene sanjati svog suđenog muškarca večeras ako stave ogledalo ispod jastuka. Takođe, vezuje se i narodno predskazanje o vremenskim prilikama, gde se veruje da će mraz i sneg na Bogojavljenje doneti rodnu godinu, dok će vedro vreme označiti sušnu godinu.

Jedan od najzanimljivijih običaja vezanih za Bogojavljenje je ponoćna bogojavljenska želja. Veruje se da se u ponoć na Bogojavljenje nebo otvara, te da treba izaći napolje, pogledati u nebo i poželeti želju koja će se, prema starom verovanju, ispuniti ako je dobra.

Međutim, mnogi se zbunjuju oko toga da li se želja treba poželeti večeras, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, ili sutra, u noći između Bogojavljenja i Jovanjdana, praznika Svetog Jovana koji je i krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Odgovor je – želju treba poželeti večeras, u ponoć između Krstovdana i Bogojavljenja.

Bogojavljenje je važan praznik za pravoslavne vernike, gde se obeležava krštenje Isusa Hrista i pojava božijeg glasa koji potvrđuje Isusa kao svojeg sina. Ovaj praznik je prilika za molitvu, refleksiju i proslavu vere. Uz tradicionalne običaje i verovanja, Bogojavljenje je prilika da se zajedno sa porodicom i prijateljima proslavi vera i tradicija.