Tužilaštvo Bosne i Hercegovine donelo je odluku o privođenju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog navodnog kršenja ustavnog poretka. Ova odluka je usledila nakon što se Dodik, zajedno sa premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem i predsednikom parlamenta Nenadom Stevandićem, nije odazvao na dva poziva za saslušanje. Ova trojica zvaničnika su pod sumnjom da su svojim delovanjem narušili ustavni poredak BiH, što je izazvalo značajnu pažnju medija u regionu.
Dodik je više puta javno izrazio neslaganje sa nadležnostima bosanskog tužilaštva, naglašavajući da neće prisustvovati ispitivanju u Sarajevu. Na konferenciji za novinare u Banjaluci, izjavio je: „Da vidimo kako će pokušati da nas uhapse. Nismo zabrinuti, odlučni smo“, što ukazuje na njegov stav da je otvoren za daljnje pregovore uprkos teškoj situaciji.
U međuvremenu, Dodik planira sastanke sa ruskim predstavnicima, što je prenela ruska državna novinska agencija TASS. Prethodnog meseca, poslanici bosanskih Srba usvojili su zakone koji onemogućavaju rad državnog pravosuđa i policije u delu zemlje poznatom kao Republika Srpska. Ovi zakoni su doneti nakon što je sud u Sarajevu osudio Dodika zbog nepoštovanja naredbi visokog predstavnika, što je rezultiralo kaznom zatvora i zabranom obavljanja javnih funkcija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je nalog za hapšenje Dodika, Viškovića i Stevandića, ističući da Srbija nikada neće podržati hapšenje ovih lidera zbog političkih neslaganja. U video obraćanju na društvenim mrežama, Vučić je rekao da takvi potezi ne doprinose miru, već destabilizaciji regiona. On je naglasio važnost jedinstva među Srbima i potrebu da se bore protiv onih koji žele da unište Republiku Srpsku i Srbiju.
Nedavni potezi bosanskih Srba smatraju se delom šireg plana za odvajanje teritorije od Bosne i Hercegovine, što je osudila i međunarodna zajednica, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju. Dodik se suočava sa sankcijama SAD-a i Velike Britanije, ali uživa podršku Moskve i Beograda.
Skupština Republike Srpske je nedavno raspravljala o novom nacrtu ustava koji bi mogao dodatno podstaći proces razdvajanja, uključujući mogućnost formiranja vojske i pridruživanje uniji sa susednim zemljama. Državna bezbednosna agencija BiH, SIPA, potvrdila je da je zatražila pomoć u privođenju trojice zvaničnika.
U Banja Luci, gde se nalazi sedište vlade RS, policija je bila raspoređena oko zgrade parlamenta pre sednice, a strah od sukoba između centralnih snaga bezbednosti BiH i srpske policije je sve prisutniji. Ove tenzije podsećaju na separatističke težnje koje su dovele do rata u Bosni devedesetih godina, što je rezultiralo Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Tokom nedavne posete Bosni, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je obećao podršku integritetu Bosne i Hercegovine, dok su evropske mirovne snage u Bosni, EUFOR, pojačale prisustvo svojih trupa kako bi održale stabilnost u regionu.
