Desanka Maksimović bila je još jedno značajno ime srpske književnosti, ali i Evrope uopće. Osim što je bila pesnikinja, Desanka je imala bogatu karijeru kao profesorka književnosti, pripovedač, romansijer, pisac za decu i prevodilac. Napisala je na stotine stihova i bila omiljena među đacima.

Na društvenoj mreži „X“ objavljen je snimak koji najbolje opisuje kakva je Desanka učiteljica bila. U tom snimku, Desanka govori o svojim metodama rada sa đacima, o svojoj želji da im pomogne da nauče i razumeju gradivo koje im je zadala. Bila je smatrana blagom i strpljivom učiteljicom.

Desanka je isticala važnost znanja i razumevanja kod svojih đaka. Nije insistirala da se gradivo mora naučiti odmah, već je bila spremna da sačeka da se đaci snađu i savladaju gradivo. Razumela je da đaci imaju svoje probleme i prepreke u životu, pa je bila više nego voljna da im pruži podršku i razumevanje.

Rođena je 1898. godine u zaseoku Rabrovica kod Valjeva, kao najstarije dete u porodici. Njen otac je bio seoski učitelj, što je možda bilo presudno za njen kasniji izbor karijere u obrazovanju. Desankino detinjstvo je proteklo u mestu Brankovina, koje je bilo inspiracija za mnoga njena dela.

Desanka je tokom svog života ostavila dubok trag u srpskoj književnosti. Njena dela su prevođena na brojne jezike i širom sveta su cenjena. Njena poezija, proza i dela namenjena deci imaju posebno mesto u književnosti i kulturi.

Desanka Maksimović je preminula 1993. godine u Beogradu, ali njeni stihovi i dela nastavljaju da inspirišu generacije čitalaca širom sveta. Njen lik ostaje simbol poštovanja, razumevanja i ljubavi prema znanju i obrazovanju.

Učeći od Desanke Maksimović, možemo shvatiti koliko je važno biti strpljiv, blag i podržavajući prema drugima. Njen primer nam pokazuje da je saosećanje i razumevanje ključno u svakoj obrazovnoj i životnoj situaciji. Njena ljubav prema znanju i njen pristup učenju ostaju inspiracija za sve nas, bez obzira na to koliko imamo godina ili našu životnu situaciju.