Danas se u Banjaluci održava sastanak na kojem će biti konstituisan novi tekst ustava Republike Srpske. Predsednik Republike Milorad Dodik izjavio je da će ovaj novi ustav precizirati ustavnu poziciju Republike Srpske, uklanjajući sve norme koje su prethodno nametali visoki predstavnici. Ova inicijativa ima za cilj da osnaži suverenitet Republike Srpske, a očekuje se da će nova pravna osnova biti u potpunosti u skladu sa potrebama i interesima građana.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, naglasio je da će javna inicijativa proizaći iz ovog sastanka, a može je pokrenuti predsednik Republike, predsednik Vlade ili bilo 30 poslanika. Ova inicijativa predstavlja važan korak ka izradi novog ustava koji bi trebao da odražava stvarne potrebe i volju naroda.
Vladar Republike Srpske, Radovan Višković, istakao je da će novi ustav biti oslobođen svih normi koje su rezultat nametanja. Ova izjava ukazuje na nameru vlasti da preuzme kontrolu nad pravnim okvirom Republike Srpske i da ga prilagodi sopstvenim potrebama. Poslanik SNSD-a, Mladen Ilić, dodao je da bi u izradu novog ustava trebalo uključiti sve relevantne faktore kako bi se postigao što kvalitetniji rezultat.
Ilić je naglasio da je tema novog ustava izazvala različite reakcije, uključujući negativne, ali je istakao da svaka demokratska zemlja prilagođava svoj ustav i da ne bi trebalo da se plašimo ovakvih promena. On je podsetio da se još 2009. godine, tokom mandata Igora Radojičića, pokušalo doći do promene ustava, ali su tadašnji zahtevi, posebno oni bošnjačkih predstavnika, bili neprihvatljivi.
Prema njegovim rečima, bošnjački zahtevi su bili prekomerni, uključujući i zahtev da polovinu broja odbornika u Banjaluci čine Bošnjaci, što nije prošlo. Ovakve istorijske reference pokazuju složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini i izazove s kojima se suočava Republika Srpska.
U skladu sa novim ustavom, glavni grad Republike Srpske biće Banjaluka. Ilić je naglasio da je Banjaluka objektivno, administrativno, kulturno i sportski središte Republike Srpske, te da je prirodno da ona bude glavni grad. On je istakao da gotovo sve institucije Republike Srpske funkcionišu iz Banjaluke, što dodatno potkrepljuje ovu tvrdnju.
Takođe, Ilić je naglasio da BiH treba posmatrati kao uniju dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske. Ovo gledište ukazuje na potrebu za ravnotežom i uzajamnim poštovanjem između dva entiteta, što je ključno za budućnost Bosne i Hercegovine kao celokupne države.
Ilić je takođe istakao da Republika Srpska ima prava koja proističu iz njenog ustava, koji je stvoren u veoma teškim uslovima i koji je uspešno funkcionisao sve do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Njegove odredbe su postale deo Ustava BiH, što dodatno osnažuje argumentaciju vlasti Republike Srpske u pogledu njenog suvereniteta i prava.
Ovaj sastanak i rad na novom ustavu predstavljaju značajan korak u jačanju autonomije Republike Srpske i njenog identiteta unutar Bosne i Hercegovine. U svetlu trenutnih političkih tenzija, ovaj proces može imati dalekosežne posledice po budućnost entiteta i odnose unutar države.
Kao rezultat ovog procesa, očekuje se da će novi ustav doprineti stabilnosti i razvoju Republike Srpske, dok istovremeno može izazvati i nove debate o ustavnom okviru i pravima svih naroda unutar Bosne i Hercegovine. U svakom slučaju, rad na novom ustavu predstavlja ključni trenutak za Republiku Srpsku i njene građane.
