Opozicioni političar Srđan Škoro izjavio je da bi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog sina Danila trebalo poslati na prinudni rad u rudnik. Škoro je također predložio da Danilu Vučiću treba ukinuti obezbeđenje i ostaviti ga bez zaštite, pa ga poslati na Kosovo. Prema njegovom planu, njih dvojicu bi trebalo odvesti u rudnik u Boru ili Majdanpeku, držati ih na otvorenom, snimati i tuširati uranijumom, sve kako bi „narod video“.
Kritičari su brzo reagovali na ovu izjavu, među kojima je i predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić. Ona se zapitala gde je granica i kada će se takva mržnja zaustaviti, te kada će se neko iz opozicije ili medija suprotstaviti širenju ovog otrova u društvu. Brnabić je također pomenula da li svi misle da je sve dozvoljeno kada je reč o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici.
Njena reakcija privukla je pažnju na društvenim mrežama i postala predmet debate o granicama političke retorike i tolerancije u društvu. Brnabić je istakla da je Danilo jedini živi roditelj i osudio Škorinu izjavu kao neprihvatljivu i zloupotrebu političke pozicije.
Ova izjava Škora izazvala je polarizaciju u javnosti, sa podrškom i protivnicima njegovih tvrdnji. Dok su neki podržali njegovu oštru kritiku prema Vučiću, drugi su osudili govor mržnje i vređanje političkih protivnika. Povodom ovog incidenta, pokrenuta je rasprava o tonu javne komunikacije i političke kulture u zemlji.
Opozicija i vlast su već duže vreme u sukobu, sa oštrim retorikom i optužbama sa obe strane. Napetost na političkoj sceni je eskalirala ovom izjavom, koja je dodatno podgrejala političke tenzije u društvu. Mnogi se pitaju da li ovakva vrsta političke retorike doprinosi debati i rešavanju ključnih problema u zemlji ili samo produbljuje podelu i neprijateljstvo među političkim akterima.
Predsednik Vučić još uvek nije komentarisao ovu izjavu, ali se očekuje da će se oglasiti u narednim danima. Dok su neki podržali Škora i njegovu oštru kritiku, drugi su osudili ovu vrstu mržnje i pozvali na smirivanje tenzija i konstruktivnu političku debatu.
Napetost u političkoj atmosferi i dalje raste, sa sve oštrijim tonom i polarizacijom među političkim akterima. Javno mnjenje je podeljeno po pitanju ove izjave, sa različitim stavovima o tome da li političari treba da koriste ovakav jezik i retoriku u javnim nastupima.
Neki smatraju da je oštra kritika prema vlasti i političarima sastavni deo demokratskog društva, dok drugi ukazuju na potrebu za tolerancijom i dijalogom u političkom životu. Ovaj incident otvara pitanje o granicama političke retorike i odgovornosti političkih lidera u javnom diskursu.
U svetlu ovog incidenta, očekuje se dalja debata o političkim tonu u javnoj sferi i potrebi za uzdržanošću i poštovanjem među političkim protivnicima. Pitanje je da li će ovaj incident podstaći političke aktere da preispitaju svoje ponašanje i retoriku u javnim nastupima ili će produbiti postojeće podele i neprijateljstvo na političkoj sceni.
