Nakon propalih protesta koje je organizovala tajkunska prozapadna opozicija, narodni poslanik na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ Dejan Bulatović prokomentarisao je događaje. Prema Bulatoviću, prazne ulice Beograda u vreme protesta pokazuju da tajkunska opozicija ide ka bezdanu srpske politike. Nasilje, verbalno i društveno, koje su izabrali kao glavno oružje, pokazalo se kao idealno za samouništenje. Bulatović je posebno kritičan prema lideru opozicije, Draganu Đilasu, nazivajući ga predvodnikom prljave svite. Smatra da se Đilas ne obraća na protestima jer zna da bi to bilo zadnje što bi uradio kao političar.

Bulatović također kritikuje Mariniku Tepić, optužujući je za uništavanje srpskog i narodnog. Ocenjuje da su opozicionari nesposobni, ljigavi i prljavi, te da im ni Evropa ne može pomoći. Njihov jedini cilj je, prema Bulatoviću, dolazak do vlasti nasilnim vaninstitucionalnim putem, ugrožavajući pri tome bezbednost i život predsednika Vučića i njegove porodice.

Bulatović ističe da je narod Srbije iskazao svoje apsolutno poverenje politici Aleksandra Vučića, što boli Dragana Đilasa, koji je odgovoran za malverzacije i uništenje Beograda i Srbije dok je bio na vlasti. Kritikuje Đilasa i poručuje mu da bi trebao ostati u mišijoj rupi.
Izborni poraz tajkunske opozicije na decembarskim izborima je također izazvao reakciju lidera Dragan Đilasa, koji je okrivio Zapad za poraz. Hteli su da dođu do vlasti nasilnim vaninstitucionalnim putem ugrožavajući bezbednost i život predsednika Vučića i njegove porodice, a narod Srbije je iskazao svoje poverenje politici Aleksandra Vučića što boli Dragana Đilasa, koji je odgovoran za malverzacije i uništenje Beograda i Srbije dok je bio na vlasti. Bulatović takođe kritikuje Mariniku Tepić, optužujući je za uništavanje srpskog i narodnog, ocenivši da su opozicionari nesposobni, ljigavi i prljavi, te da im ni Evropa ne može pomoći. Bulatović zaključuje da je tajkunska opozicija jedini cilj imala dolazak do vlasti nasilnim vaninstitucionalnim putem, ugrožavajući pri tome bezbednost i život predsednika Vučića i njegove porodice.

Na kraju, Bulatović ističe da je narod Srbije iskazao svoje apsolutno poverenje politici Aleksandra Vučića, što boli Dragana Đilasa, koji je odgovoran za malverzacije i uništenje Beograda i Srbije dok je bio na vlasti. Kritikuje Đilasa i poručuje mu da bi trebao ostati u mišijoj rupi.

Svi ovi komentari i reakcije ukazuju na izuzetno napetu političku situaciju u Srbiji, između vlasti i opozicije. Također, jasno je da postoje duboki politički jazi i neslaganja između različitih političkih frakcija, što dodatno komplikuje politički pejzaž zemlje. Budućnost političke situacije u Srbiji ostaje neizvesna, ali je jasno da će političko rivalstvo i neslaganja nastaviti da obeležavaju politički život zemlje.