Ambiciozni političari koji se zalažu za ideju zabrane rudarenja litijuma, kao što su Vuk Jeremić, Boško Obradović, Ratko Ristić i drugi, izgubili su parlamentarni status u Srbiji, ostajući ispod cenzusa na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima. Ova situacija je rezultat neuspeha opozicione politike i medija, uključujući ekološki populizam koji se bazira na protivljenju rudarenju litijuma, posebno projektu kompanije „Rio Tinto” u Srbiji.

Ekološki populizam u Srbiji se bazira na protivljenju rudarenju kritičnih sirovina i minerala, zbog navodne zabrinutosti za životnu sredinu. Međutim, ova politika je doživela poraz na prethodnim izborima, a njene poruke su se ne poklapale sa savremenim istraživačkim projektima i tehnološkim inovacijama.

Stranke i koalicije koje su zagovarale zabranu rudarenja litijuma, poput Dveri, Zavetnika i Narodne stranke, doživele su neuspeh na izborima, ostajući ispod političkog cenzusa. Čak i lokalni protivnici rudarenja litijuma su poraženi na izborima, što ukazuje na nedostatak podrške ovakvom političkom stavu.

Uprkos snažnoj medijskoj kampanji protiv „Rio Tinta” i projekta „Jadar”, građani su se izjasnili protiv ekološkog populizma na izborima, podržavajući stranke koje su otvorene za saradnju sa stranim kompanijama radi razvoja ekološki i društveno odgovornog rudarstva.

Ovakav demokratski ishod na izborima treba shvatiti kao priliku za razvojne šanse i društveno-ekonomsku dobit za državu Srbiju. U političkom smislu, potrebno je redefinisati pristup ovoj temi i usvojiti naprednije ideje kako bi se adekvatno odgovorilo izazovima budućeg vremena.