Srbija je doživela najveći pad demokratije prema izveštaju Fridom Hause „Nacije u tranziciji 2023“ zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. Protesti nakon masovnih ubistava u maju doveli su do nameštenih vanrednih izbora u decembru. Neregularnosti su obeležile izbore, a opozicija je bojkotovala prethodne izbore od 2019. do 2022. godine. Nadzor nad medijima, politizovane sudske odluke i zloupotreba javnih resursa takođe su doprineli padu demokratije.

Istraživanje je pokazalo da su birači dovoženi iz Republike Srpske da glasaju na beogradskim izborima, a broj glasača se nelegalno povećavao. Preporuke za poboljšanje izbornih uslova nisu adekvatno sprovedene, a neregularnosti su primećene u vezi sa pritiskom na birače, medijskim disbalansom i zloupotrebom položaja i resursa. Međunarodna zajednica treba da reaguje na ovakve slučajeve, a potrebna je politička volja Vlade Srbije da se situacija poboljša.

Fridom Hause ističe da je za istorijski pad u Srbiji odgovoran predsednik Vučić, ali postoji i živo građansko društvo i opozicija koja se bori za demokratiju. Lokalni izbori su raspisani u polovini opština, a nepravilnosti koje su već primećene treba pažljivo dokumentovati kako bi se sprečile u drugim opštinama. Opozicione stranke razmatraju bojkot izbora zbog nedostatka kredibilnosti vlade, ali prošli bojkoti nisu doprineli demokratiji.

Analitičari upozoravaju da su zemlje poput Srbije na putu da postanu polukonsolidovani autoritarni režimi. Potrebno je delovanje međunarodne zajednice i politička volja vlade kako bi se promenila situacija i unapredila demokratija. Nepravilnosti na izborima, ograničenja slobode medija i politizovane sudske odluke doprinose padu demokratije, ali postoji nada u narodnu i civilnu podršku za reforme i obnovu demokratskih institucija.