Deca već u najranijem uzrastu počinju da govore o svojim snovima i željama o tome šta žele da postanu kad porastu. Međutim, kada dođe trenutak za donošenje konkretnih odluka o srednjoj školi i fakultetu, mnogi se suočavaju sa velikim dilemama. Prema rečima Marije Borojević iz Nacionalne službe za zapošljavanje, većina budućih srednjoškolaca i brucoša nije dovoljno informisana o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju.
Borojević ističe da mnogi učenici sami traže informacije o školama i fakultetima, često se oslanjajući na svoje lične okolnosti, ali da veliki broj njih i dalje nije siguran u svoj izbor, pa se obraćaju Nacionalnoj službi za pomoć. „Mnogi učenici se samostalno informišu, ali se često nalaze u dilemi“, dodaje ona.
Jedan od načina na koji Nacionalna služba pomaže mladima u izboru buduće profesije jesu testovi profesionalne orijentacije. Borojević naglašava da ovi testovi nisu samo formalnost, već ozbiljan alat za procenu sposobnosti i interesovanja mladih. Testovi se sastoje od nekoliko delova; prvi dan obuhvata različite testove sposobnosti, uključujući testove ličnosti i interesovanja, dok drugi dan uključuje razgovor sa savetnikom. Tokom tog razgovora proverava se motivacija učenika, njegove radne navike i interesovanja.
Iako su rezultati testova korisni, Borojević napominje da je konačna odluka uvek na samom učeniku, ali da informacije koje dobiju mogu značajno olakšati izbor. Nacionalna služba nudi usluge i srednjoškolcima i studentima, ali prema njenom iskustvu, najviše su zastupljeni učenici osmih razreda. „Učenici pred završnu godinu osnovne škole često se suočavaju sa velikim pritiscima pri izboru srednje škole. Zbog svoje mladosti, teško je doneti odluku koja može imati dugoročne posledice“, objašnjava Borojević.
Ipak, dodaje da usluge profesionalne orijentacije koriste i studenti koji su već upisali fakultet, ali nisu zadovoljni i žele da razmotre druge opcije. „Studenti koji smatraju da nisu pronašli svoje mesto na fakultetu dolaze kako bi razmotrili svoje opcije i eventualno doneli bolju odluku“, ističe ona. Takođe, Nacionalna služba pomaže i zaposlenima koji žele promenu karijere, a Borojević napominje da se većinom obraćaju mladi ljudi, ali da i odrasli konsultuju savetnike kako bi pronašli karijerni pravac koji im više odgovara.
Tokom razgovora sa mladima, Borojević ističe da se najčešće pojavljuju dve vrste dilema. Jedni dolaze sa već profilisanim interesovanjima, dok drugi nisu sigurni u svoje sposobnosti i lične karakteristike, pa žele detaljniju analizu. Prema njenim rečima, najvažnije je da mladi pre nego što dođu na konsultacije dobro razmisle o svojim interesovanjima i sposobnostima, kako bi dobili što precizniji savet.
Na kraju, Borojević deli nekoliko saveta za učenike i studente koji se nalaze na početku svog profesionalnog puta. „Pre nego što dođete u Nacionalnu službu, preporučujemo da razmislite o tome šta volite da radite, koje predmete volite da učite, šta vam ide sa najmanje napora. Ova razmišljanja mogu vam pomoći da prepoznate svoje talente“, savetuje ona. Takođe, preporučuje da se što bolje informišete o mogućnostima koje nude različite srednje škole i fakulteti, jer svaki od njih mora imati sajt sa detaljnim informacijama.
„Dobro informisanje je ključ“, zaključuje Borojević, naglašavajući važnost pripreme i istraživanja pre donošenja odluka koje mogu oblikovati budućnost mladih. U eri brzih promena i različitih opcija, pravilan izbor obrazovanja i karijere postaje sve važniji, a podrška stručnjaka može značajno pomoći u tom procesu.
