Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, učestvovala je na ministarskom okruglom stolu pod nazivom „Naučna diplomatija u svetu disruptivnih tehnologija“, koji se održao u okviru Globalnog ministarskog dijaloga o naučnoj diplomatiji u Parizu. Ovaj dijalog je okupio brojne stručnjake i donosioće odluka sa ciljem da istraže načine za oblikovanje politika i podsticanje međunarodne saradnje u oblasti tehnoloških inovacija, kao i da razmotre implikacije ovih inovacija iz naučne i diplomatske perspektive.
Na konferenciji, koja se odvijala u sedištu UNESCO-a, Begović je istakla značaj nauke u savremenom svetu, ukazujući na potrebu za novim pravilima i pristupima u doba brzih promena. „Danas smo razgovarali o novoj vrsti diplomatije koja se sve više oslanja na naučne principe. U svetu koji se brzo razvija, nauka može igrati ključnu ulogu u oblikovanju rešenja za globalne izazove“, izjavila je ona.
Posebnu pažnju ministrarka je skrenula na aktuelne globalne krize, kao što su klimatske promene i geopolitički izazovi, koji zahtevaju hitna i efikasna rešenja. „Klimatske promene i novi tehnološki izazovi su primeri kriza koje zahtevaju naučna rešenja i međunarodnu saradnju“, dodala je Begović.
Cilj konferencije bio je da se istraže načini na koje nauka može doprinijeti diplomatskim naporima u rešavanju ovih pitanja. „Nauka treba da zauzme mesto u diplomatiji kako bi pružila rešenja zasnovana na znanju. Na taj način, možemo brže ostvariti ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija“, istakla je ona, naglašavajući da nauka može postati novi zamajac u diplomatiji.
U okviru okruglog stola, učesnici su razmatrali različite aspekte naučne diplomatije, uključujući kako oblikovati politike koje će podsticati međunarodnu saradnju i zajedničke vrednosti. Diskutovalo se i o preprekama koje postoje između globalnog Juga i Severa, kao i o tome kako nove tehnologije mogu doprineti društvu, uz istovremeno ublažavanje mogućih rizika.
Ministarka Begović naglasila je važnost saradnje između različitih zemalja i institucija kako bi se obezbedila efikasna i dugotrajna rešenja za izazove s kojima se svet suočava. „Verujem da ćemo u bliskoj budućnosti videti naučne ambasadore u diplomatiji, koji će doprineti razvoju politika zasnovanih na naučnim saznanjima“, zaključila je.
Ovaj dijalog predstavlja važan korak ka unapređenju međunarodne saradnje u oblasti naučne diplomatije i osiguravanju da naučne inovacije budu integralni deo globalnih napora u rešavanju kriza. Učesnici su se složili da je neophodno raditi na jačanju kapaciteta i resursa kako bi se osiguralo da svi imaju pristup tehnologijama koje će doprineti održivom razvoju i napretku.
