Predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, komentarisao je nedavne odluke predsednika SAD, Donalda Trampa, o uvođenju carina zemljama širom sveta. Đurđev smatra da je reč o strategiji koja ima za cilj da pokaže moć Sjedinjenih Američkih Država kao najmoćnije države na svetu, ali istovremeno upozorava na moguće posledice koje bi ovo moglo imati na manje i periferne države.
Đurđev je istakao da je ključna stvar u vezi sa Trampovim carinama u tome što one predstavljaju „blef“. „Poruka je jasna: SAD mogu da uzmu koliko žele, a možda i sve od svih. Ko se primi na taj blef – primio se“, rekao je Đurđev. On naglašava da bi posebno oprezne trebale biti manje zemlje koje su u razvoju, jer se Trampove mere prvenstveno fokusiraju na njih, dok zemlje poput Rusije i Kine ne mogu toliko da budu pogođene.
U njegovom objašnjenju, Đurđev je ukazao na to da Trampove carine ne ciljaju toliko direktno Rusiju i Kinu, koliko pokušavaju da odseku manje zemlje koje su na rubu uticaja ovih velikih sila. „Tramp pokušava da ih odseče od BRIKS-a, a ukoliko sve te zemlje krenu u kontraofanzivu – što je moguće od Brazila do Kanade i EU – Tramp će imati velike probleme“, naglasio je Đurđev.
Predsednik Srpske lige je dodatno istakao da carine predstavljaju mač sa dve oštrice. Naime, iako je cilj Trampa da podstakne domaću proizvodnju u Americi, to može dovesti do inflacije i poskupljenja sirovina. „Kineska roba, čak i sa carinama, može da ostane jeftinija. Amerikanci bi mogli doživeti ogroman inflatorni skok, jer im i roba i sirovine postaju skuplje. Postavlja se pitanje koliko brzo mogu obnoviti domaće proizvodne kapacitete, s obzirom na to da su već decenijama uvozno orijentisani“, rekao je Đurđev.
Jedno od ključnih pitanja koje Đurđev postavlja je vezano za dolar kao globalnu valutu. „Šta se dešava sa kreditima u dolarima? Ako ne možeš da izvoziš u SAD i ne dobiješ dolare, kako servisiraš dugove? Dolar bi mogao prestati da bude globalna valuta jer ga nema dovoljno u opticaju“, objašnjava Đurđev. On upozorava da bi to moglo imati ozbiljne posledice po globalno tržište kapitala, a time i na američko zaduživanje koje iznosi 35 triliona dolara.
Đurđev se osvrnuo i na položaj Srbije u svetlu ovih događaja. „Srbija je već imala carinske ratove, kao onaj sa Austrougarskom, i izašla je kao pobednik. Međutim, mnogo je veći problem što se Srbija nije odlučnije okrenula BRIKS-u i nije bila jasnija u svojim namerama. Sada nemamo pristup paralelnom finansijskom tržištu BRIKS-a“, istakao je Đurđev. On smatra da Srbija i dalje vodi politiku iz devedesetih, dok se svet već značajno promenio do 2025. godine.
„Ne trebamo da se plašimo, jer dolazi vreme kada možemo naplatiti to što smo prva zemlja koja se devedesetih suprotstavila levo-liberalnom globalizmu“, zaključio je Đurđev. Njegove reči sugerišu da bi Srbija trebala da preispita svoje strateške odluke i da se prilagodi novim globalnim uslovima kako bi osigurala bolju ekonomsku budućnost.
