Šefica Misije UN na Kosovu (UNMIK) Karolin Zijade predstavila je na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku novi, šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu te misije u kojem se navodi da je situacija na severu Kosova i dalje krhka, uprkos proklamovanim težnjama za konstruktivan dijalog.
“Ovaj dijalog, koji snažno podržavamo, ostaje ključan za rešavanje otvorenih pitanja, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Uspeh će biti postignut kroz konstruktivne, otvorene pristupe i poštovanje teško stečenih sporazuma koji su sklapani tokom niza godina”, navela je Zijade.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da je Beograd čvrsto privržen ključnim dokumentima UN i prosperitetnoj budućnosti svih svojih stanovnika.“Nasuprot tome, stanje na Kosovu i Metohiji se dramatično pogoršala pri čemu se stvorila klima nepoverenja i straha. Tražim vašu brzu i odlučnu akciju. Postavlja se pitanje hoćemo li stajati po strani i gledati ove događaje”, upozorio je Đurić.
Donika Gervala Švarc, kosovska ministarka spoljnih poslova, tvrdila je da je izveštaj Unmika “nepouzdan, neprecizan i izuzetno prosrpski intoniran”.Ona je optužila vlasti u Beogradu da žele da unište kosovske institucije „čak i oružjem“, navodeći da je potpredsednika vlade, Aleksandar Vulin nedavno položio cveće na grob Josifa Staljina, nekadašnjeg sovjetskog diktatora.“Srbija je, odmah posle Rusije, najveća opasnost za mir u Evropi. Mi smo u opasnosti”, kazala je Gervala Švarc.
Predstavnici Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Japana zatražili su da se preispita uloga misije UNMIK-a, dok su Rusija i Kina bile protiv toga.
Zijade je upozorila na opasnost koju predstavljaju najave otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici za automobile, te na niz akcija kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog navodne preterane upotrebe sile. Zijade je pomenula akcije kosovskih vlasti na severu, gde uglavnom živi srpsko stanovništvo, navevši da one umanjuju mogućnost manjinskih zajednica da dobiju pristup osnovnim potrebama, među kojima su zdravstvo i školstvo.
Zijade je, takođe, zatražila sveobuhvatnu istragu o događajima u Banjskoj od 24. septembra prošle godine, nazivajući ga „neprihvatljivim“ i „ozbiljnim bezbednosnim incidentom”.
Đurić tvrdi da je od povratka na vlast Aljbina Kurtija, pokrenut proces marginalizacije srpskog stanovništva, kao i da “provokativne akcije kosovske policije stvaraju strah”. On je, ambasadorima članica Saveta bezbednosti, naveo spisak incidenata u kojima su stradali kosovski Srbi, a da, kako je naveo, za napade na njih niko nije odgovarao, kao i da nije pokrenuta odgovarajuća istraga.
Kosovska šefica diplomatije Gervala Švarc je odbacila optužbe o diskriminaciji srpskog stanovništva na Kosovu, tvrdeći da postoji najveći mogući nivo zaštite manjinskih prava u Evropi, uz garantovana mesta u parlamentu. Gervala Švarc je protestovala zbog korišćenja naziva Kosovo i Metohija, tvrdeći da je svim kosovskim stanovnicima omogućen pristup zdravstvu i školstvu.
Na kraju sednice, Đurić replicirao je predstavnici vlasti u Prištini, navevši da „nema konflikta sa Albancima, već sa režimom koji sistematski ugrožava Srbe i druge nealbanske zajednice“.
Zamenik američkog ambasadora pri UN Robert Vud zatražio je da se preispita uloga Unmika, a rasprave u Savetu bezbednosti ograniče na zatvorene konsultacije, jednom godišnje.
Vasilij Nebenzja, ambasador Rusije zatražio je od SB da izvrši pritisak na kosovsku vladu.
Ukupno je rečeno da je situacija na Kosovu i dalje napeta i da je potrebno raditi na rešavanju otvorenih pitanja kroz dijalog i poštovanje dogovora. Međutim, stavovi Beograda i Prištine se razlikuju, a uloga Unmika i međunarodne zajednice ostaje sporna.
